Nova slika

BEOGRADSKO NOVO SLIKARSTVOUmetnost osamdesetihU poku{ajima obja{wavawa fenomena obnavqawa jednogklasi~nog umetni~kog sredstva, kakva je slika, posle iskustavaikonoklasti~kog perioda protekle decenije, kada je u oblastilikovnog stvarala{tva unet ceo niz promena – od pro{irewawegovih medijskih limita, {to je prakti~no zna~ilo uvo|ewesasvim novih tehni~kih sredstava iz repertoara savremenog masovnogkomunicirawa, pa sve do promene izra`ajnog jezika isvesnog odustajawa od slikarskog i vajarskog ~ina koji su tadazameweni mnogobrojnim postupcima dematerijalizovawa umetni~kogdela, bilo dokumentovawem refleksivnih aktivnostikoje mu prethode, bilo bele`ewem procesa rada bez wegovog finalizovawau ~vrsto materijalno stawe, {to je sve jasno otkrivalopunu osve{}enost o polo`aju stvaraoca i wegovog dela uaktuelnom umetni~kom sistemu – mora se obratiti pa`wa na karakterone pojave koja opravdava da se o woj govori kao o Novomslikarstvu. Ovde se pre svega imaju na umu unutra{wi, umetni~kirazlozi koji su doveli do plasti~ke invencije u Beogradu ukojem je dobrano natalo`eno iskustvo skora{we likovne produkcije,kao i svest o dana{woj vrednosti i zna~ewu nekihistorijskih likovnih zbivawa, te zatim i odre|ene karakteristikeiz kompleksa spoqnih ~inilaca kakvi su, na primer, izlaga~kapolitika institucija, formalno {kolovawe umetnikaili pitawa kritike.19