Nova slika

NOVA SLIKAAko je karakteristi~no da ova vrsta teorijskog nasilni-{tva (osobenog iskqu~ivo za jednu specifi~nu vrstu sveznaju}eestetike), redovno otkriva nedostatak stvarnog uvida ~ak i unajnovijoj umetni~koj produkciji, dakle u sam istorijski i savremeniizgled, ideju i status umetni~kog dela, {to je dobranoi [uvakovi} vi{e puta ponovio (na izlo`bama HIJATUSI...,PRIMERI APSTRAKCIJE...), ipak je neprihvatqiv odnos ignorisawaosnovne informacije u ovim oblastima, one bez koje studentiistorije umetnosti ne mogu upisati drugu godinu. Osnovno,op{te poznavawe literature podrazumeva pre svega kwigeLazara Trifunovi}a (Srpska likovna kritika, 1967), VladimiraRozi}a (Likovna kritika u Beogradu izme|u dva svetska rata,1983 – zbirku koju [uvakovi} ne navodi ni u najsa`etijoj literaturina kraju teksta), te nekoliko specijalizovanih studijapoput onih Miodraga B. Proti}a i Je{e Denegrija. Apsolutnoje zaprepa{}uju}e, pogotovo za nekoga sa najvi{im akademskimzvawem, da se i bez konsultacije po~etni~ke literature upusti uambiciozan posao istorizacije i periodizacije srpske likovnekritike.2bNepomiwawe ove druge kwige zapravo svedo~i u prilogtezi da [uvakovi} nema ni najelementarnijeg pojma o kriti~kimprimerima modernizma u Srbiji izme|u dva rata, a to opetzna~i da ni{ta ne zna ni o radovima iz takvih temeqnih opusau na{oj umetni~koj kritici kakvi su oni Rastka Petrovi}a,Branka Popovi}a, Todora Manojlovi}a, Mihaila S. Petrova,da navedemo samo one autore na koje je ukazao Je{a Denegri utekstu „Osvrt na kritiku tre}e decenije“ (katalog izlo`be TRE-]A DECENIJA – KONSTRUKTIVNO SLIKARSTVO, MSU, 1967).Ili, ako mu je bilo te{ko da pro|e kroz rasutu kriti~ku literaturuu brojnim ~asopisima koji su izlazili pred Drugi svetskirat, i ako nije imao voqe da konsultuje pomenute kwige L.Trifunovi}a i V. Rozi}a, mogao je makar letimi~no da pogleda273