Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]sigurnosti postavila je osnovna pravila pona{awa u svimoblastima na{eg dru{tvenog `ivota – pa tako i u wenom najvitalnijempodru~ju koje zauzima kultura u kojoj se, da ovaj apsurdbude jo{ ve}i, donedavno odvijala aktivnost poznata kao umetnostsigurnosti sa simptomima sasvim o~iglednog autizma,izolovanosti ili izop{tenosti od idejne zbiqe ratnog i neposrednoporatnog perioda.Oficijelni politi~ki stratezi proteklog perioda jasnosu nazna~ili da je neophodno da se obavi efikasna supstitucijapostoje}e stvarnosti ve{ta~kom, da se porazni kvalitet `ivotazakloni iza afirmi{u}eg kvantiteta pseudo, ili u najboqemslu~aju – mediokritetske umetnosti. I zaista, taj la`ni sistemvrednosti vrlo dobro je funkcionisao u najva`nijim institucijama(muzeji, galerije, pozori{ta) i masovno propagiran u re-`imskim medijima ({tampa, TV, radio). I jedni i drugi su brinulio tom delu duhovnog zdravqa dru{tva na takav na~in da jeu jednom trenutku zabele`ena apsolutna dominacija jednog tobo`enacionalnog programa veoma bliskog najordinarnijem ki-~u, s jedne strane, a, sa druge, pa`wa javnosti bila je iskqu~ivousmeravana prema „stvarala{tvu“ dostupnom naj{irim populisti~kimslojevima. U istovremenom i razornom delovawu ovadva pseudoesteti~ka sadr`aja, prakti~no sa istim ciqem i zadatkom,obavqala se svojevrsna kretenizacija nacije jer vi{enije bilo jasno koje su stvarne vrednosti umetni~kog stvarala-{tva a koje su wihovi opasni surogati sa {teto~inskim efektimai trajnim deformacijama.Jedan od ciqeva osnivawa i u Beogradu Sorosovog centraza savremenu umetnost 1995. godine bio je suzbijawe ovakvogdru{tvenog i kulturnog trenda afirmacijom ozbiqnog stvarala{tvauglavnom sredwih, mla|ih i najmla|ih generacija umetnikakoji su prakti~no ostali bez ikakve materijalne ili institucionalnepodr{ke (izuzev tek nekoliko getoiziranihprostora bez velikog uticaja na globalnije umetni~ke tokovepoput dve galerije u Studentskom kulturnom centru, umetni~kojprodukciji Radija B 92 i Centra za kulturnu dekontaminaciju).182