Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]tike posle 1980. godine. B. Peji} je, tako, predstavqena iskqu-~ivo kao kriti~ar umetnosti osamdesetih i postmodernizma,{to se sugeri{e i wenom bibliografijom na kraju teksta kojapo~iwe od 1981. godine u kojoj nema ni pomena o kritikama pisanimo konceptualnoj umetnosti tokom sedamdesetih godina. Aona uz J. Denegrija, B. Tomi} i J. Tijardovi} spada u na{e najreprezentativnije,katkada i najradikalnije, protagoniste tekstualneprakse, i ne samo tekstualne ve} i galerijsko-promotivneaktivnosti. U slu~aju B. Peji}, [uvakovi} se ~ak upustio uvidni obra~un sa onim autorima koji su ili imali lo{e mi-{qewe o wegovom umetni~kom radu, ili su ga pak potpuno ignorisalikao umetnika nove prakse. Kako god da je, ovaj primerspada u te`e povrede profesionalne etike koje je [uvakovi} uovom radu u~inio.O obra~unu je re~ i u slu~aju L. Merenik. [uvakovi} mislida je ve}ina, poput wega, prespavala osamdesete godine te dase naglo probudila u slede}oj deceniji iznose}i naknadne ocene.Me|utim, Merenikova je najreprezentativnija i najuticajnijakriti~arka srpske postmoderne, {to [uvakovi} otvorenoignori{e s nemogu}om `eqom da marginalizuje jednu ~itavuepohu u umetnosti koju do`ivqava na na~in kako smo ranije naveliiz citiranog odgovora u Razgovorima. Ako se po|e od ovakvogshvatawa, ispada da jedan od dva teksta L. Merenik iz oveantoligije ~ak nije ni objavqen u vremenu eskalacije postmodernizmave} ~itavu deceniju kasnije. A kako je, uprkos svemu,[uvakovi}u ipak najbli`a umetni~ka praksa i kriti~ka produkcijasedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina, zapravokreativna pitawa koja su pokretana u epohama konceptualizma,postmodernizma i novomodernizma, nepojamno je da bar utim periodima ne pokazuje decidniju informisanost.Glavni nedostaciVelika praznina, [uvakovi} bi rekao hijatus, stoji izme|uwegovog znawa, razumevawa i tuma~ewa moderne i postmo-288