Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]se uspostavila izme|u oficijelne, meritorne galerijske i muzejskeumetnosti i fenomena, pokreta i doga|aja u vezi sa pomenutimalternativnim pojavama i onima koji su direktni wihoviderivati u koje ubrajamo i Slikarstvo novog prizora i Patternpainting kao specifi~ne doprinose ameri~kih umetnika umetnostiosamdesetih. Uz sve ostale ~inioce koji su doveli do tog izjedna~avawasvakako da je jedan od najva`nijih i samo tr`i{teumetni~kim delima koje je odmah, u trenutku nastajawa biloprihva}eno i na taj na~in potpomoglo je ovu umetnost {to je bezpresedana u novijoj istoriji umetnosti. (Suprotno ovome, uvekje bilo gotovo pravilo da se avangardni i inovatorski pokretijo{ od vremena impersionizma dr`e za sporedna zbivawa u oficijelnojkulturi, te su ih tek naredne generacije „pronalazile“i {ire prihvatale i razumele u bitnim svojstvima.) Ovo, uostalom,nije slu~aj koji se odnosi samo na SAD gde je tr`i{teumetninama najrazvijenije, ve} se ista tendencija zapa`a i u zemqamazapadne Evrope u kojima je do{lo do proboja u ovoj umetni~kojravni.Posle ovih napomena koje su poku{ale da iznesu neke odprimarnih osobina nove umetnosti u domenu istorije – umetni~kepro{losti i sociopoliti~kih implikacija, treba sesasvim ukratko osvrnuti i na fenomen same likovnosti, plasti~nostinajnovije umetnosti. Ve} je uo~eno da se u pojedinimwenim regionima odvijaju specifi~ne aktivnosti. No, nekolikoje op{tih elemenata koji zajedno grade jedinstvenu slikuove pojave i skloni smo da kao krajwu konsekvencu izvedemozakqu~ak o jasnim stilskim naznakama koje je razdvajaju od dosadpoznatih formacijskih sistema.Termin postmodernizam je u teoriju likovnih umetnostiuveden iz kritike arhitekture i kako je promewen predmet nakoji se on primewuje, pretrpeo je nu`no i odre|ene deformacijei adaptacije u uslovima nove primene. Pitawa odnosa moderneumetnosti prema wenim prete~ama i ba{tini dosad su u teorijidiskutovana uglavnom u nekoliko poznatih modela. Svi tipristupi zasnivali su se uvek na jednoj ideji: o linearnom, kon-42