Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]wima i umetnici koji su se interesovali za slikarski medij(Aleksandar Dimitrijevi}, Nikola Pilipovi}, Zoran Naskovski)krenuli su putem revalorizacije nekih fenomena modernizma20. veka plasti~kim govorom druge ili nove moderne.Skulptura je potom, jo{ jednom, posebno u radovima Mirjane\or|evi} i Ivana Ili}a, otvorila potpuno novu stranicu –visokotehnolo{ku u procesu produkcije rada i na taj na~in,oni su zapravo ispisali slede}e poglavqe u umetnosti devedesetihgodina. I da se jo{ jednom vratimo slikarstvu i da istaknemoi dosta zna~ajnu, neformalnu, grupu umetnika, poput MiliceTomi}, Uro{a \uri}a, Stevana Marku{a, Daniela Glida,Jasmine Kali}, i dr. koji su istovremeno zasnivali kreativnikoncept i na iskustvima ’obnove slikarstva’ osamdesetih i nanovoj ikonografiji devedesetih koje objediwava jedan eksplozivnikolorizam {to dominira kao op{ti znak nad tom generacijom.I da na kraju spomenemo i umetnike koji su se kao najmla-|a generacija pojavila na samom isteku devedesetih, poput,Nikole Savi}a, Lane Vasiqevi}, Nikole Pe{i}a, AleksandreKosti}, Mirjane Petrovi}, Sa{e Stojanovi}a, Anice Vu~eti},Miroslava Pavlovi}a, Bogdana Pavlovi}a, Biqane \ur|evi}itd., koji su zapravo ukazali na disperzivne, ’nepregledne’pravce kretawa umetnosti pre i posle 2000. A tu umetnost suspehom, a to zna~i sa ta~nom intrepretacijom mogla je pratitisamo generacija kriti~ara koja je stasavala u istom takvomkulturnom ambijentu, ambijentu (umnogome) izneverenih nada io~ekivawa.Glavni kriti~ki, a delom i teorijski radovi bili su objavqivaniu specijalizovanim ~asopisima, koji su, opet, naisti na~in pratili i obja{wavali premone u umetnosti. Momentkoji je od 1984. do 1991. godine bele`io najva`nije doga|ajeu ovoj vrsti umetnosti na ’jugoslovenskom umetni~kom prostoru’prestao je da izlazi iz finansijskih razloga (ali ne samozbog wih), a redakcija koja ga je ure|ivala podelila se i pokrenuladva nova magazina iste, 1993. godine – Projeka(r)t u NovomSadu i New Moment u Beogradu.326