Nova slika

NOVA SLIKAja danas dobija nepoznate potencijale, seminar je dosegao svojneposredni ciq – intelektualnu igru kreirawa jednog od svetovau kojem deo dana{we umetnosti sa uspehom prebiva, a koji seraspoznaje u mnogim interpretacijama od „mekog pisma“ do„stroge misli“.Ove godine je Je{a Denegri tre}i put (najpre 1968, kada jeodr`an PETI MEMORIJAL, a onda 1986. za ^ETRNAESTI koji jesredinom prethodne decenije u umetnosti obele`io posledwistvarni jugoslovenski umetni~ki pokret „sre}nih osamdesetih“)dobio poziv da koncipira DEVETNAESTI MEMORIJAL NADE-@DE PETROVI]. Budu}i apsolutno svestan glavnih osobina itendencija u na{oj novoj umetnosti, on je pozvao i ~etiri mladakriti~ara: Jasminu ^ubrilo, Katarinu Radulovi}, Svetlanu Racanovi}i Stevana Vukovi}a, uz jo{ jedan poziv i upu}en BojaniPeji} da ona dovede umetnike koji danas `ive i rade van Jugoslavije,koji su, iako su selekcije radili nezavisno, na~inili zapravojednu izrazito harmoni~nu celinu izlo`be, makar postavqeniradovi po svojim plasti~kim osobinama bili delimi~no heterogeni,ali u ~ijim jedinstvenim karakteristikama prepoznajemoono {to se danas naziva „mnogim svetovima umetnosti“.Napomena u uvodnom tekstu kako je op{te mesto svakog odovih izbora „selekcija koja se odaziva duhovnoj ba{tini Nade-`de Petrovi}“ – zapravo zna~i da se ista ideja o novom vremenu,estetici i poetikama na kraju veka prepoznaje sli~no kako jei sama Nade`da na wegovom po~etku propoznavala i bila me|uvode}im protagonistima obnove jezika umetnosti poznate kaomodernizam. ^itawe obrazlo`ewa izbora u predgovorima katalogapokazuje da se i na kriti~arskoj sceni odvija zanimqivaaktivnost prepoznavawa raznih mogu}nosti ~itawa i tuma~ewaradova ovih umetnika koji raznim povodima, selekcijama i kontekstimapoprimaju zapravo druga~ije ocene i teorijske zakqu~ke.Kqu~ za razumevawe ove pojave u novoj umetnosti nalazise u samom karakteru ovih radova koji o~igledno u sebisadr`e one osobine koje iniciraju i adekvatnu misaonu aktivnost.A ta slojevitost zna~ewa podsticana je i samom promen-167