Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]1gKako moderna kritika prati ili se odnosi upravo i direktnona modernu umetnost, adekvatno bi bilo imenovati naisti ili vrlo pribli`an na~in i wihove periode. Upore|ivaweovih paralelnih tokova u tekstovima Mi{ka [uvakovi}aizgleda ovako.U kwizi Postmoderna on modernu odre|uje i periodizujena slede}i na~in: moderna (skup procesa i pojava krajem 19. vekaod simbolizma do secesije i impresionizma – kako li su samosecesija i simbolizam do{li ispred impresionizma u ovojhronologiji?); rani modernizam (pojava od poznog realizmapreko simbolizma do impresionizma i postimpresionizma –dakle ista gre{ka koja pokazuje da nije re~ o oma{ci); avangarda(moderna ostvarena kroz ekscese, politi~ke i intermedijalneaktivnosti); umereni modernizam (nastao u tri momenta –pred Prvi svetski rat, izme|u dva svetska rata i posle Drugogsvetskog rata – ba{ precizno navedeno!); krize modernizma (uvreme fa{izma u Italiji, nacionalsocijalizma u Nema~koj, socijalisti~kogrealizma u SSSR-u i wu dila u SAD-u); visokimodernizam (u likovnim umetnostima po~iwe u vreme Drugogsvetskog rata kada umetnici emigriraju u Francusku, Engleskui SAD – a centar je u Wujorku); pozni modernizam ({ezdesete irane sedamdesete godine, ta~nije postobjektna ili konceptualnaumetnost).Upore|ivawem s wegovim novim tekstom vidimo kakoumetnost moderne, ranog modernizma, avangarde, umerenog modernizmaiz dva periodu (pred Prvi i izme|u dva svetska rata)i kriza modernizma nisu vi{e od interesa za autora. No, ostalisu ovom prilikom umereni modernizam (posle Drugog svetskograta), visoki modernizam i pozni modernizam kojima odgovarajumodernisti~ka, poznomodernisti~ka i postavangardna,te postmodernisti~ka kritika kako smo ve} videli.Uobi~ajena periodizacija moderne, da opet uka`emo samona najelementarnije i najstandardnije poznavawe, u istoriji268