Nova slika

nomadizmom i hibridnim poduhvatima u domenu forme, {to jesve bilo u potpunoj suprotnosti od idejnog i politi~kog te mehani~kogfunkcionalizma tog vremena, obele`je su epohe postmoderneparadigme, vremena koje je u umetnosti uklawalo i posledweostatke bilo kakvih limita i zabrana. Taj svojevrsniesteti~ki promiskuitet bez jezi~kih barijera ili formalno-stilskihmatrica otvorio je prostor za umetnost novih/druga~ijih vidika,ciqeva i horizonata. I tu su mogu}nost napoznatiji protagonistii akteri umetnosti osamdesetih iskoristili. Danasgledaju}i, umetnici koji su ~inili nose}e jezgro promene tokomsvih tih godina devete decenije kolebali su se u odluci da li dase od svih uvre`enih pravila odstupi i na~ini radikalni prestupu pravcu razbijawa i prekomponovawa od tih ostataka novih/druga~ijihkonfiguracija u jeziku i pismu tada{weg kreativnogakta. Bila se stvorila dilema da li na~initi radikalniprekid ili pak uzmak od onoga {to im je stajalo na raspolagawu.S jedne strane imali smo autore koji su bili veoma svesni svihpotencijalnih opasnosti beogradske slikarske {kole, ali i onekoji su jasno razaznavali (a to su bili uglavnom oni koji su dobropoznavali istorijsko-umetni~ke procese) puteve i na~ineformirawa stilskih pravaca. Dakle, wima nije bio problemstaviti se u ulogu trendsetera, ve} svojim delom pokazati da jestilska konfiguracija za koju su se opredeqivali i `u~no zalagaliadekvatna vremenskim zahtevima, zapravo uskla|enosti spromewenim op{tim senzibilitetom u kulturi svog vremena.Ovako gledaju}i, takav {izofreni trenutak obele`en bio je i kaoepoha koja jeste donosila novosti ali je i ba{tinila na brojnimponavqawima sa izmenama toliko zna~ajnim da je veza ~esto bivalate{ko uspostavqana.Kao najvidqivija reakcija na smisao i ideju zatvorenogdela, umetnici osamdesetih inicirali su i realizovali ceo nizinstalacija, dakle promenqivih oblika rada ~iji izgled zavisiod prostornih mogu}nosti mesta na kome se izla`e, ali i od potrebeumetnika, posebno u prvoj fazi (na primer serija De Stilovihradova pod nazivom Fragmenti) da poka`u kako im do kona~nogstatusa umetni~kog dela i nije posebno stalo, {to je bio10