Nova slika

NOVA SLIKAkantnija i najuglednija li~nost me|u jugoslovenskim kriti~arimanove umetnosti pokazivao vanrednu (katkada nepotrebnu)opreznost u izno{ewu ocena. A istovremeno i svojevrsno priznaweda tada ve} s mawe razumevawa i afiniteta prati recentnuprodukciju makar da se s nesmawenom pa`wom su~avao s promenomsituacije na toj aktuelnoj, `ivoj umetni~koj sceni.Posledwa tri poglavqa posve}ena su trima posebnim pitawimakoje zanimaju Denegrija. Tu je najpre umetni~ki izgleddruge polovine osamdesetih koja je donela vidnu promenu shvatawadiferenciranih prema neekspresivnim neoidiomima novegeometrije i novog enformela, kao i jedne sasvim nove pojave ubeogradskoj umetnosti – nove skulpture nastale u generacijinajmla|ih autora na samom kraju osamdesetih {to }e definitivnoi najodlu~nije obele`iti po~etke devedesetih godina.Ve} smo spomenuli da je Denegri u ovu zbirku tekstova uneoi one koji se odnose na „umetnike prethodnih generacija“ ~ije jedelo tokom osamdesetih i devedesetih bilo vrlo aktivno i koje jekreativno delovalo na formirawe op{te slike tog vremena. Me-|u takve autore, u ve}em broju pomenutih, ovom prilikom nave-{}emo samo Olgu Jevri}, Fila Filipovi}a, Milicu Stevanovi},Kostu Bogdanovi}a, te mla|e, Du{ana Ota{evi}a i BoruIqovskog. U ovo poglavqe uneti su i Denegrijevi tekstovi o radovimaMarije Dragojlovi}, Milene Ni~eve ili Gordana Nikoli}akoji su uz jo{ nekoliko autora, po Denegriju, najavili „drugumodernu“ u srpskoj umetnosti posledwe decenije ovog veka.Zavr{no poglavqe donosi probleme razlikovawa „fotografijeumetnika“ od „fotografije fotografa“ a od autora zaovaj prikaz, izdvoji}emo jedino Goranku Mati}, Dragana Papi-}a i Qubodraga Andri}a iz ve}eg broja fotografa.U ovoj kwizi, poput nekog vremeplova, kako smo videli, inadaqe su ostala otvorena pitawa odnosa osamdesetih sa sedamdesetimgodinama, problemi i smisao „povratka“, „obnavqawa“,„ponavqawa“ umetni~kog ~ina prema kojima je, {to je ve}istaknuto, u novijim tekstovima Denegri zauzeo znatno fleksibilnijii realniji stav.239