Nova slika

NOVA SLIKAparadigme karakteristi~ne za jedan istorijski trenutak, koja jekriti~ki `elela da poremeti ’poredak logocentrizma’, napravitinovu dogmu i shemu celovite postmoderne (postmodernoglogocentrizma) – tako ne{to je samo puka spekulacija ili igraplami~cima nove hijerarhije mo}i“, danas je sasvim izvesno postojawe,prema ovom teorijskom usmerewu, jo{ jednog dominantnogprocesa modernizma u ovom veku.Teorijski sukob se, dakle, bez velike opasnosti zbog pojednostavqewa,svodi na dve „fraktalne“ i „interaktivne“ dihotomijeunutar postmoderne: jedne koja je u potpunom generacijskomduhu aure ove umetnosti, zna~i, to su kriti~ari koji suprirodno i direktno u{li ili ~ak bili intelektualno ro|eniu wenoj {irokoj semanti~koj mapi, i drugih koji su sa velikimiskustvom tuma~ewa mnogih epizoda moderne, posredno i sakriti~kom distancom uzeli da analiziraju wene recentne fenomene.Ukoliko bi se uklonila kqu~na, neprihvatqiva prilo-{ka odredba u ovoj sintagmi – posle, i uvela veza i ili u, premadosad iznetoj argumentaciji u ovom sporu, ukazala bi se jedinstvenacelina s mnogim vrednim kriti~kim i teorijskim pribe-`i{tima, i s mnogim svetovima umetnosti, o kojima pi{u i jednii drugi. A tako upravo i treba kona~no razumeti globalnifenomen na{eg vremena koji se ispravno naziva postmoderna.Na ovakav zakqu~ak navode nas i sadr`aji izlo`bi koje su tokomove 1996. godine prire|ene, a o kojima }e u daqem tekstu bitivi{e re~i.Izgled DRUGOG VR[A^KOG BIJENALA MLADIH gotovo daujedna~ava ili miri dominantne tendencije koje zaista imaju ipostmoderne i novomoderne poeti~ke sadr`aje. Ipak, slika op-{teg sadr`aja odra`ava prevagu onih jezi~kih, formalnih imentalnih pojava u recentnoj umetnosti koje neposredno stoje ukonsekventnim zakqu~cima umetnosti osamdesetih, dakle u pluralizmupostmoderne paradigme, a tek delimi~no u totalnompo{tovawu primarnosti forme umetni~kog dela i wegovog „zatvorenog“statusa u produ`enom, novom, druga~ijem monizmumoderne paradigme. Na to, uz ostalo, ukazuju i glavne nagrade165