Nova slika

NOVA SLIKAuz stupawe na scenu novih umetnika do{lo i do promene me|uumetni~kim kriti~arima u ~ijim je tuma~ewima recentne produkcije,s druge strane, prepoznavao ona najvrednija (koja su uostalomi odredila esteti~ke vrednosti te umetni~ke epohe) ~estoupravo na wima baziraju}i sopstveni sud. Ova dvostruka ulogaJe{e Denegrija u osamdesetim godinama karakteri{e, s jednestrane, pozicija doslednog kriti~ara na strani inovativnihumetni~kih tendencija s velikim iskustvom i provereno{}u, asa druge, daqa otvorenost za nastupaju}e promene u jeziku umetnostikao i potpuno izgra|eni estetski kriterijumi koji mu odlu~nopoma`u u prepoznavawu i vrednovawu novih umetni~kihfenomena i novih kriti~kih ideja koje ih prate i podr`avaju.Poznatu sintagmu „umetni~ki pluralizam osamdesetih“~ini pre svega {iroki spektar jezi~kih idioma koji su odredilimno{tvo poetika ovog „stila bez stila“, velika raznovrsnostpredmetnih i aprstraktnih formi, permisivna medijskaprakticirawa (ambijenti, instalacije, konstrukcije, inscenacije)itd. Iz takvog esteti~kog raznoglasja pred Denegrijem senalazio ozbiqni problem selekcionirawa vode}ih i dominantnihpojava koje ni u kom slu~aju ne grade sliku ranije poznatogmein strima, ve} postmoderno stawe paralelnog egzistirawa„mnogih svetova“. Detaqno opisuju}i novonastalu scenu,od izlo`be do izlo`be, od autora do autora, od institucije doinstitucije, uz navo|ewe iscrpne literature, uspeo je da ~itaocujasno predo~i stvarno stawe koje karakteri{e „Umetnostosamdesetih“ ne gre{e}i u isticawu wenih prioriteta, stvarnihzna~ewa i nivoa vrednosti jasno ih odvajaju}i od prate}ih,mawe zna~ajnih pojava.A te pluralisti~ke svetove izgradili su umetnici tri generacije:najstariji su ve} bili dobro poznati protagonisti jezi~kihi poeti~kih inovacija, poput Fila, Koste Bogdanovi}a,Damwana, Pe|e Ne{kovi}a ili mla|ih, Bore Iqovskog, Du{anaOta{evi}a i Marije Dragojlovi} (~ijim se radom bavio i uprethodnim kwigama, dakle, u {ezdesetim i sedamdesetim godinama).U wihovom radu Denegri je registrovao mnogobrojne ma-231