Nova slika

NOVA SLIKAmih parametara izlaga~kog prostora i u zavisnosti od trenutne`eqe za naro~itom kontekstualizacijom ukupnog izgleda svakeod wegovih izlo`bi. Tokom osamdesetih godina, Markovi} je natri samostalne izlo`be pokazao ~vrsto postavqenu logiku razvojafunkcija i ideje ovih slika–skulptura.Dela koja su danas prvi put pokazana nastala su u dugomprocesu, pre svega usled wihovih tehnolo{kih karakteristika,posledwih pet godina. To su tako|e vi{edelne strukturisaneslike–skulpture i svaka od ove tri celine poseduje i po trimawa elementa. Wihova postavka u galeriji: na zidovima i uprostoru, grade svaka za sebe, ali i kao jedinstvena celina, jedanizrazito koloristi~ki ambijent ispuwen oblikovanim sadr`ajimakoji jasno ukazuju na liniju kontinuiteta koju Markovi}istrajno gradi, prakti~no od svojih prvih javnih izlagawa,a potom i uo~qivu promenu prema sve redukovanijem i intenziviranomhromatskom zvuku. Wegovi rezani i konstruisani obliciorganskog, antropomorfnog, figurabilnog porekla postalisu kasnije simboli~ki, znakovni, aikoni~ki kako se danas~itaju. Ova crta izrazite reduktivnosti dovela ga je do konkretnogartificijelnog oblika proiza{log iz nekada{we wegoveplastike plitkog reqefa, a neki oblici (na primer elipsa) ve}du`e vreme su primetni. Za Markovi}a oni predstavqaju i autorskiodgovor na potrebu autenti~nog definisawa vlastitekreativne pozicije.Sasvim udaqene istorijske pouke konstruktivizma izkruga ruskog umetni~kog eksperimenta imaju za ciq da ovakvojvrsti radova osiguraju ubedqivost i te`inu jezi~kog modela izop{te likovne kulture ovog veka. Wihovi modularni elementimogu se komponovati i rekomponovati, oblikovati i preoblikovati,mogu se izostavqati i umno`avati bezmalo do neograni-~enih mogu}nosti. Sam izgled ove izlo`be je zapravo po osnovnojvrsti ambijentalna postavka i samo od trenutne odlukeautora ona se formira na jedan od mogu}ih na~ina, ona, dakle,sada ima jednu izlo`benu postavku, jedinstvenu i neponovqivu uciklusu wegovih izlaga~kih delatnosti.379