Nova slika

NOVA SLIKAdan od stereotipa, postala predmet ravnodu{ne i dezideologizovanerecikla`e“ (L. Merenik). „Ako ka`emo moderna poslepostmoderne, onda to zna~i da se moderna pomaqa i vra}a izapostmoderne iako niko ne zna gde je to ta~no u me|uvremenu nestalapostmoderna... (i) navla~ewe ove modernisti~ke magle nadPRVI JUGOSLOVENSKI LIKOVNI BIJENALE mladih ne vodi dovoqnora~una o specifi~nostima aktuelne produkcije koju karakteri{estilska i jezi~ka heterogenost, mutirawe granicamedija i ukr{tawe razli~itih vizuelnih kodova, pri ~emu su tuprisutni modernisti~ki elementi ne{to {to se podrazumeva,ne{to {to predstavqa deo kolektivnog nasle|a, a ne specifikumaktuelnih umetni~kih istra`ivawa“ (D. Sretenovi}).Sem ovog sukoba, neposredni dijalog zabele`en je kao reakcijaMi{ka [uvakovi}a, jednog me|u najtemeqnijim zagovornicimanovomoderne (uz J. Dengrija i S. Stepanova), na tekst L.Merenik o svetovima umetnosti devedesetih koji su se pojaviliu novosadskom ~asopisu Projeka(r)t u brojevima 3 i 4 za godinu1994. M. [uvakovi} se tada ogra|uje od tvrde, semanti~ke upotrebeodrednice moderna posle postmoderne, ukazuju}i da ju jedotad upotrebqavao kao tehni~ku, da bi u najnovije vreme upravou wegovim tekstovima (predgovor kataloga izlo`be HIJATU-SI MODERNIZMA I POSTMODERNIZMA, temat „Moderna ipostmoderna kritika u Srbiji“), ona postala sasvim legitimnai sa punim obimom i sadr`ajem. Ako je ranije [uvakovi} opreznoutvr|ivao mesto nove moderne kritikuju}i Merenikovuprimedbom: „Ne mo`ete od paradigme karakteristi~ne za jedanistorijski trenutak, koja je kriti~ki `elela da poremeti ’poredaklogocentrizma’, napraviti novu dogmu i shemu celovitepostmoderne (postmodernog logocentrizma) – tako ne{to je samopuka spekulacija ili igra plami~cima nove hijerarhije mo-}i“, sada je ve} sasvim izvesno postojawe, prema ovom kriti~arskomtaboru, jo{ jednog modernizma u ovom veku.Po~etak ovog veka obele`ila je velika polemika nastalapovodom pojave srpskog modernizma koji je u sna`nom nastupupotisnuo tada{wi tradicionalizam u umetnosti, kraj veka }e77