Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]naravno i me|u umetni~kim dominantama u Evropi kakve su naprimer Nema~ka i Italija itd. Razlo`ena – dekonstruisana,fraktalna – slika sveta, makar ona jasno otkrivala i primetnozajedni{tvo unutar kulture osamdesetih, pokazuje se u ovom periodukao izrazito podsticajna za novoprido{le generacije na-{ih umetnika – pogotovo u trenutku uvodne faze raspada Jugoslavije.I ako se naravno u plasti~kim umetnostima ti procesinisu mogli identifikovati na eksplicitni na~in, ipak ta tendencijakoja se uskoro veoma ubrzala, nije promakla niti umetnicimakoji su na druge na~ine pokazivali na tu opasnost nitikriti~arima umetnosti koji su analizirali dela recentne produkcije.Nikola [uica ide istim tragom a to se ponajboqe mo`e~itati u wegovom tekstu „Htonski rasporedi“ (Moment br. 19,1990) povodom izlo`be @eqka Kipkea – svakako umetnika me|unajsenbiliziranijima i prema problemima nove plasti~ke formei prema vrsti integrisanog kontekstualnog sadr`aja koji jeiz tih formi mo`e uo~iti.„Osnovni pojam ra{~lawewa i interpretacije, u slu~ajuKipkeove logike i strukture slika, iziskuje pra}ewe metodeslikovne organizovanosti. Za ’Lo`u crne optike’ (ciklus novihKipkeovih slika – J. D.) ona po~iva na psiholo{ki jednakoduhovitom i turobnom (ako se ima u vidu raspadawe i uni{teweiskustvu podloge i vizure.“U radovima nekih umetnika ovaj problem socijalne i kolektivneanksioznosti doveden je u prvi sadr`inski slikovniplan – potpuno na prozirni na~in ekpliciran je jedan lokalnidramati~ni politi~ki proces koji je, a to je vreme potvrdilo,bio postavqen u samom temequ destrukcije jugoslovenske dr`ave.Ponajboqe su taj trend osetili umetnici koji su tada `ivelii radili u epicentru razornih politi~kih zbivawa – na Kosmetu.U slikarstvu Petra \uze i Zorana Furunovi}a ovidamari vremena veoma jasno se vide {to je kritika odmah zapazilai navela kao deo sve prisutnije estetike tog vremena. A dase krupna promena ose}ala u vazduhu svedo~i i izlo`ba UMJET-316