Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]druga~ijom imaginacijom i personalnim mitologijama u procesuprakti~nog i osetqivog kreirawa umetni~kog predmeta.Od slikara, na izlo`bi REZIME, me|u figurativnim nalazese Jasmina Kali}, Daniel Glid, Stevan Marku{ i Uro{\uri}, koji na razli~ite na~ine tretiraju problem qudskog likai tela, enterijera i pejza`a od poznatog zvuka visoke moderneiz tradicije na{eg slikarstva do stripova i ~ak nadrealisti~koglirizma. Wima je po osnovnom stilskom interesovawubliska skulptura Dragane Ili} – formalno gledaju}i, to su„klasi~ni“ portreti wenih prijateqa umetnika, a po zna~ewu,ova dela su stilski eklekti~na u velikom poetskom luku od duboke(arhajske) pro{losti do ovog (modernisti~kog) veka. Oni,ukupno uzev{i, mogu biti odre|eni kao koloristi~ari beogradskogkruga devedesetih.Suprotno wima, radikalne primere apstrakcije u Novomslikarstvu zastupaju: geometrizam – Dragan Stankovi}, gestualnost– Branko Rakovi}, enformel – Zoran Dimovski, pre kao simulakrumenego kao doslovno dr`awe stilskih kanona. Iako suparadigme wihovih radova jasno uo~qive, oni upravo zahtevajuoprez pri tuma~ewu jer je o~igledno da ne samo da je u wihovomradu do{lo do evidentnog pomerawa u jezi~koj praksi u odnosuna vlastite istorijske uzore ve} je jasno da su se nekada{wiidejni i kulturni aspekti toliko promenili da su morali izazvatii zamenu razloga za ovakav na~in izra`avawa. A to se jo{vi{e potvr|uje u vrlo formalisti~kim tehnoesteti~kim instalacijamaIvana Ili}a i Mirjane \or|evi} koje su konceptualnofokusirane prema problemima forme u umetnosti devedesetih,ali su istovremeno, i ne mawe zna~ajna, i wihovainteresovawa za plasti~ku ekspresiju umetni~kog predmeta kojase ~esto previ|a. Sli~no wima, Rastislav [kulec apsorbujeu svom kreativnom iskustvu oblikovne mogu}nosti polufabrikatakonstrui{u}i otvorene strukture, dok Zoran Panteli},bilo u punom obliku ili transparentnom, nagla{ava upravosmisao promenqivog statusa novog umetni~kog predmeta u zavisnostiod prostora ili konteksta u kojem je on izlo`en.178