Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]terijalne i semanti~ke elemente {to ih neposredno povezuju saaktuelnom obnovom u slikarstvu–skulpturi osamdesetih. Potomdolaze umetnici sredwe generacije, zapravo poznati konceptualisti~kikrug autora (Abramovi}, Paripovi}, Todosijevi},Popovi}, Milivojevi}) koji u ovoj deceniji grade neophodnespone uticaja ova dva i sukcesivna i paralelna – dakle isprepletena,umetni~ka shvatawa. Ovim umetnicima pripadaju i JosipKereke{ te Dragomir Ugren koji do poznate prizornostiNove slike dolaze iz razli~itih iskustava: prvi kao ranijilendartista i bodiartista, drugi kao monohromni intimista.Najzad, tu su i umetnici tre}e generacije – direktni i najzna-~ajniji protagonisti postmodernizma u srpskoj umetnosti: Mr-|an Baji}, Tahir Lu{i}, De Stil Markovi}, Nada Alavawa,Mileta Prodanovi}, Darija Ka~i}, da ovde spomenemo tek najizrazitijeautore iz ove pove}e grupe kojima je Denegri u kwizina~inio male umetni~ke portrete.Tu su jo{ i naznake tri izrazito nove tendencije „Umetnostiosamdesetih“ kakve su: u slikarstvu – neogeo i enformeldruge generacije, a u skulpturi krajem decenije pojava jo{ jednevelike generacije stvaralaca u ~ijem }e radu biti zapa`eni iprvi simptomi slede}e promene – one koja }e tek postati karakteristi~naza devedesete godine.U toj genezi Umetnosti osamdesetih navedena je i detaqnahronologija promotivnih izlo`bi koje su nazna~ile nastanakjedne vidno promewene plasti~ke situacije nastale (oko) 1982.godine. Denegri ne propu{ta da evidentira i diskutuje veliketeme umetni~ke prakse i umetni~ke kritike osamdesetih, kakvesu, na primer, wen odnos prema tradiciji i istoriji umetnosti(„Umetnost u ogledalu (umetnosti)“, zatim me|usobni i dvosmerniuticaji i prepleti sedamdesetih i osamdesetih godina,primarnog slikarstva i Nove slike, najzad, utvr|uje se i mestoBeograda na internacionalnoj umetni~koj sceni, itd.I, na kraju, Denegri ne zaobilazi ni ulogu koju su u promociji,podr{ci i zatupawu umetnosti osamdesetih imale triinstitucije: Muzej savremene umetnosti i galerije Studentskog232