Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]jem {ezdesetih i po~etkom sedamdesetih ovakvi zahtevi modernistapotenciraju se do krajwih mogu}nosti kada se u novu umetni~kupraksu uvodi ceo niz inovacija i temeqnih promena u samomumetni~kom mediju, {to je posledica te`we da se umetni~ko deloi rad umetnika oslobode ograni~ewa i uslovqenosti materijalnogizgleda. Bliski ovakvom, u plasti~kom smislu reduktivnomradu, bili su i umetnici koji su materijalu davali tautolo{kikarakter, li{en estetike ili neke druge „likovne“ problematike,usredsre|uju}i se jedino na samo partikule procesa nastajawadela, dok su sasvim suprotno od ovakvog shvatawa istovremenostajali umetnici tzv. hladnog realizma primewuju}i potpuni postupakslikawa i unose}i u delo precizne pojmovne sadr`aje kojeje trebalo iskazati likovnom sintaksom.I kako se pribli`avao kraj sedamdesetih, ova te`wa premamentalnom odnosu preuzela je potpuno dominaciju, o~iglednoukazuju}i na imperativ vremena da se ono shvati, promisli iobuhvati razumom. Ova druga generacija nove umetnosti potpunose zatvorila u jednom trenutku u analiti~nost, logiku, matemati~keanalize koje su dovedene do stawa prenapregnutog pojmovnogaktivizma. U takvim uslovima kod nekih umetnika jedo{lo do ispoqavawa znakova otpora prema ovakvom trendu, iu okviru Likovne radionice SKC-a ispoqeni su prvi simptomipredstoje}e promene koja je veoma brzo, tokom samo jedne godinedefinisana kao duh osamdesetih, kao povratak materijalukoji je ponovo otkriven kao mogu}nost za stvarnu umetni~ku delatnost.Redukcionizam i konceptualna shvatawa koja su odvuklaumetnost u jedan ekstrem, dala su impuls novoj generacijistvaralaca da vrate stilsko klatno prema emocionalnom, estetskom,dekorativnom, a kako je prethodno bilo sna`no potencirawemisaonih aktivnosti, ovaj proces je po inerciji i po zakonufisije proleteo kroz poziciju ravnote`e i sna`no je praksupremestio prema drugom polu: prema ~ulnosti, subjektivnosti ili~nom iskazu, potenciranoj manuelnosti u radu i materijalnostiobjekta koji je za~as stvorio sliku mno{tva li~nih poetikai stanovi{ta, {to je dalo povoda da se o godinama posle1980. govori kao o pluralisti~kom vremenu.96