Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]Ali kao i pre, i sada je vidna potreba da se slikovna predstavao`ivi, aktivira tre}om dimenzijom – ispup~ewem i dubinom teda se voluminoznost skulpture dopuni i zaokru`i onolikimintenzitetom koloristi~ke palete koja je adekvatnija jezikuslikarstva.Dva su osnovna likovna sadr`aja u delima Olivere Dautovi}koji konstitui{u wen bazi~ni plasti~ki jezik. S jednestrane to je sna`no nagla{en kontinuirani crte` koji ukazujena glavne linije kretawa vizuelnih i energetskih potencijalaformi. Uporedo s wim Dautovi}eva se slu`i i ~istim kolorizmomkoji na tim punim i reqefnim masama (dobijenim kombinovanimmaterijalima) na koje je nanet uobli~ava simboli~kozna~ewe i ikoni~ki smisao kona~nog izgleda ovih slika skulptura.Ova dela izvedena su likovno ~istim sredstvima ali ponekadi s malim ve{ta~kim aplikacijama koji formiraju jednunaro~itu naraciju vizuelnog prizora.Iako ovi radovi po wihovim glavnim intencijama nastojeda kod posmatra~a izazovu sasvim spontane, neuslovqeneasocijacije, mentalne senzacije ili naprostokrajwe personalizovane, subjektivne projekcije (mogu}e i autoprojekcije)oni ipak poseduju i nazive {to zna~i da autorka`eli da aktivno sugeri{e makar sam prag vlastite pri~e.Potrebno je razumeti te ukr{tene i {ifrovane poruke o nekimstawima, ose}awima, vizijama... datim u nejasnim,amorfnim, ekspresivnim oblicima koji su u ovom slu~aju – uskladu s wenim stvarnim senzibilitetom, istovremeno izgledajui romanti~no i fantasti~no. Onaj koji to postigne, koto otkrije o~igledno da je uhva}en i dobrano upleten u weneigre ~iste ma{te. Ta izrazito individualizovana dnevna(mo`da dnevni~ka?) mitologija, koju neprekidno pratimo odsamih po~etaka ovog stvarala{tva, integrisana je i u ovimnajnovijim radovima u neizmewenom poeti~kom te oblikovnonesmawenom intenzitetu.Ova izlo`ba utvr|uje produ`eno trajawe poznatog duhaumetnosti osamdesetih u sada{wem, zbog mnogih razloga384