Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]umetnosti koje se vremenom mewa, zavisi sudbina i kriti~ara ikritike, ali i umetnika i umetnosti.Ovo se sasvim jasno moglo zapaziti upravo u periodu ukojem se likovna kritika zna~ajno razvila pristizawem kvalifikovanihposlenika – istori~ara umetnosti. (S tim da se ovakonstatacija mo`e korigovati, odnosno pro{iriti na ukupnulikovnu kritiku s kraja {ezdesetih godina, a ne samo na onu kojaje u tom periodu omasovqena i identifikovana kao kvalifikovana.)Mo`da je, kao nikada do tada, upravo u tom vremenu,nastala radikalna podela na kritiku koja je pratila nove umetni~kepojave – u po~etnom periodu one koje su se kolokvijalnonazivale ’konceptualizam’, kasnije ’umetnost osamdesetih’, sadauglavnom ’produkcija devedesetih’, koje su redovno zastupalimla|i i najmla|i kriti~ari ta~no uo~avaju}i inovativne tendencije,wihov polo`aj u jugoslovenskoj i svetskoj umetnosti,karakteristike koje su je odvajale od standardne ili tradicionalneumetni~ke delatnosti, i na kritiku koja je, ili mrzovoqnopre`vakavala zastarele esteti~ke programe na {irokoj skaliraznih vrsta figuracija i apstrakcija, ili se bavilaslobodnim ’literarnim nadogradwama’ umetni~kih dela a sna-`no je podsticana od posve}enih ’qubiteqa’ umetnosti, poglavitood kwi`evnika i drugih ’literata’ raznih provenijencija.Iako je u drugoj polovini sedme decenije intelektualno anga-`ovana kritika pratila kretawa na ovom, u problemskom smislu,novom delu scene, u sedamdesetim godinama tek se sporadi~nou oficijelnim galerijama ona pripu{ta i to iskqu~ivo naindirektan na~in. Taj problem se nastavio, dodu{e u ne{tobla`em obliku, tokom osamdesetih, da bi u devedesetim ponovobio zao{tren. Izrazito negativna posledica bila je ta da jekritika (pa i ona kvalifikovana, za~eta krajem {ezdesetih godinas generacijom {kolovanih kriti~ara – istori~ara umetnosti)malo ili nimalo uticala na tokove, sudbinu i javni statusna{e likovne umetnosti.A deo odgovora na pitawe da li postoji kontinuitet i usamoj umetnosti istog perioda, dat je u mnogim relevantnim322