Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]pribli`en zabrawenoj zoni. Kritika danas mo`e sve – da diktiraumetni~ke mode, da propisuje obavezne stilske karakteristike,da zamewuje umetnost s pseudoumetno{}u, da dokazuje nedokazivo,dakle sve izuzev da sama stvara umetnost. No, kakosmo zapo~eli `ivot u svetu posve pome{anih stvarnosti, nijenemogu}e da ova specijalizovana kriti~ka produkcija kona~nozauzme mesto umetni~ke.I da zavr{imo parafraziraju}i Bodrijara: (nova/druga)modernost ne sme biti ono {to je nekada bila – jer u suprotnom,poput nostalgije (nova/druga) modernost posta}e i sama samojo{ jedan bedni u~inak nostalgije. A tada }e se u delovawu iumetnika i kriti~ara upravo reprodukovati poznati neuroti~nistav istovremenog ponavqawa i odbijawa. Ove opasnosti,kako vidimo, nisu dovoqno svesni neki teorijski zastupniciteku}eg finalnog ciklusa modernizma u ovom veku.Trenutno se u „Konkordiji“ odr`ava velika izlo`ba mladebeogradske umetnice Mirjane Petrovi} (Sarajevo, 1965) kojaje ispunila sve wene velike i mnogobrojne dvorane novim radovima:crte`ima, slikama – uqanim i zidnim, grafikama, objektimai instalacijama.Prvi put samostalnom izlo`bom Mirjana Petrovi}predstavila se beogradskoj publici po~etkom 1996. godine u GalerijiKulturnog centra Beograda. Ako se zna da je ona u posledwemvelikom talasu izbeglica iz Sarajeva (u kome je zavr-{ila Likovnu akademiju) u Beograd do{la tokom posledwegrata, u novoj sredini na{la se prakti~no ponovo na po~etku.Ova vrsta slikarstva koje Mirjana Petrovi} prakticira sasvimje specifi~an fenomen koji nismo imali prilike da posledwihgodina vidimo u Beogradu.Pi{u}i o wenoj prethodnoj izlo`bi kritika je ustanovilanekoliko osobina. Najpre je utvrdila jasnu „{kolu“ karakteristi~nuza sarajevsku umetni~ku scenu druge polovine osamdesetihgodina u kojoj je dominirala jedna op{ta atmosfera„velikog zezawa“ koje je, sasvim razumqivo, moralo zavr{iti uonakvom krvoproli}u. Zapravo, iste umetni~ke forme tada smo194