Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]ji su temeqno preokupirali izgled aktuelnog umetni~kog predmeta,i zapravo u likovnom smislu obele`ili ~itavu tu umetni~kuepohu.Tre}a linija obnove umetni~kog jezika, koja je iniciranapo~etkom devete decenije, na dosta smiren, kontinuiran na~inu{la je u ovu plasti~ku promenu i wu su ~inili uglavnom vajari(prema formalnom umetni~kom obrazovawu). Me|u wima najistaknutijemesto imali su neki kasniji asistenti na Fakultetulikovnih umetnosti u Beogradu poput Mr|ana Baji}a, DarijeKa~i} ili Veqka Lali}a, koji su se i pored promene vajarskogmaterijala (umesto bronze, drveta, kamena, sve se vi{e koristedrugi plasti~ni materijali, hartija, `ica, daske, gips i dr.), dr-`ali ipak op{tih medijskih zadatosti u svojim radovima, pa setako dogodilo da wihova dela u ovoj prvoj fazi zadr`e zatvoreni,puni plasti~ki oblik koji je u su{tini nepromenqiv, u odnosuna instalacije koje su drugi autori istovremeno pravili.Kao jedna frakcija iz ovog kompleksa nastali su umetnici– plasti~ari (kako su jednom prilikom nazvani) ili instalacionisti,poput Dragoslava Krnajskog i Verice Stevanovi}ili Radomira Kne`evi}a i Olivere Dautovi}, koji su u svojadela unosili va`ne promene – a pre svega takve koje se ti~u samogpredmetnog statusa umetni~kog dela: ono je u wihovoj interpretacijiili postalo promenqivog izgleda u posebnim izlo`benimpostavkama, ili je pak, po{av{i od slike i sadobijawem tre}e dimenzije nateralo na aktivniji odnos mentalnui retinalnu percepciju posmatra~a. Likovna ubedqivost iplasti~ka obrazlo`enost wihovih radova osigurala im je mestona vode}im pozicijama u na{oj umetnosti toga perioda.Na ovako formirane po~etne pozicije ove grupe umetnika,tokom druge polovine osamdesetih godina, u jednoj plasti~kiveoma smirenoj atmosferi – neekspresivnoj (kako je u kwiziBeograd – osamdesete opisala Lidija Merenik), u veliki i zapa-`eni nastup u na{oj umetnosti u{la je velika grupa umetnika,zapravo sada sve od reda vajara (podrazumevaju}i i ovde ve} iznetenapomene oko zna~ewa pojma novog medija), koja je, ukupno62