Nova slika

NOVA SLIKAwegovom celovitom opa`awu kao savr{enom saznawu koje se sti-~e posmatrawem. Ovaj preokret je u vezi sa prevazila`ewem podvojenostiizme|u ~ina o~iglednog dokazivawa i ~ina o~iglednogpokazivawa. U sredwem veku mo} o~iglednog pokazivawabila je univerzalnija jer se odnosila i na laike i na posve}ene.Tako je slikarstvo, tada, postalo literatura neobrazovanih, aslika u pravom smislu re~i kwiga nepismenih. Mehani~ke ve-{tine ruku umetnika, sem podrazumevaju}e spremnosti u radu smaterijalom, zna~ile su i stvarawe punog dojma slike koja zadovoqava~ulne potrebe ~oveka. Stvarno jedinstvo oblika, sadr-`aja i funkcije bilo je potrebno radi otkrivawa odre|enog zna-~ewa istovremeno sa izazivawem posebnog do`ivqaja.Umetnost je danas ve}inom, kao i u sredwem veku, praksa.To konkretno zna~i da se odre|enim likovnim postupkom i s punomsve{}u o tome insistira na fiksirawu nekog prizora–doga|aja(„kao u trenutku bleska fle{a“) da bi se on utisnuo usvest posmatra~a i do`iveo u maksimalnom stepenu fasciniranost.Svi tehni~ki postupci gra|ewa bojenih i formalnih odnosaalter imago te`e dostizawu najvi{e kategorije mogu}egdo`ivqaja – opsesivnom, kada je potpuno irelevantna individualnamitologija umetnika koja se ovim procesom poni{tava.Krajwa konsekvenca je jedna posebna vrsta prostorne horor-vacuidekorativnosti violentnih formi.Dana{wa civilizacija ~ula zahteva podudarawe oblika/zna~ewa– metonimi~nog znaka (denotacija) i metafori~kogznaka (konotacija). Ovaj odnos, koji se u svesti posmatra~a stapau isto receptivno poqe, postojan je i inherentan savremenimvizuelnim sklopovima. Wih niti umetnik svesno tra`i, jer muih propisuje wegova senzitivna gra|a po kojoj pretra`uje punprizor, niti ih posmatra~ apstrahuje po{to ga nesvesno do`ivqavau oblasti opti~kih senzacija. Vizuelne umetnosti danasnastoje da prokr~e taj put.Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd, novembar–decembar1982.93