Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]Kona~ne definicijeDva vode}a kriti~ara koji su najuspe{nije tuma~ili iocewivali novu obnovu umetnosti tokom osamdesetih godinasvakako da su bili Je{a Denegri i Lidija Merenik. Za ovu prilikuda}emo samo neke od va`nijih uputa na wihova shvatawa.Glavni tekst u katalogu izlo`be UMETNOST OSAMDESE-TIH pod naslovom „Posle osamdesete: umetnost u znaku raznolikosti“napisao je Je{a Denegri. Ovaj tako nagla{eni ton pomirqivosti(koji neodoqivo priziva znameniti ~lanakBogdana Popovi}a iz 1921. godine „U slavu jednih i drugih“ ukome se ovaj u~eni i mudri esteta trudi da pomiri staru, klasi~nui opresivnu tradiciju i novo srpsko impresionisti~koslikarstvo s po~etka veka koje je do~ekano s pora`avaju}om kritikom),osta}e karakteristi~an za Denegrija iz jednostavnograzloga. Naime, taj ve} vrlo ugledni i uticajni kriti~ar, glavniidejni i teorijski zastupnik, te promoter Nove umetni~keprakse, odnosno Druge linije u Jugoslaviji sedamdesetih, po~etkomdevete decenije naravno da je svestan promewenih plasti~kihvrednosti, sada uspe{no miri vlastiti stav dotada{wegmilitantnog kriti~ara konceptualne umetnosti i odskorastalo`enog tuma~a inovirane situacije u umetnosti nastalepojavom Nove slike u umetnosti osamdesetih.Prelaz iz osme u devetu deceniju u umetnosti i za Denegrijase odigrao iskqu~ivo kao pasa` iz modernizma u postmodernisti~kuparadigmu. Za wega je me|utim sporno interpretirawerazloga za tu promenu: „Pred tom haoti~nom i neizdiferenciranomumetni~kom praksom kritika se danas nalazi u jo{ jednomisku{ewu: ukoliko nastavi svoju analiti~ku i istoricisti~kuvokaciju, ona }e sa sobom nositi teret metoda operativnih uprethodnom a mo`da sasvim neadekvatnih u sada{wem umetni~komrazdobqu; ukoliko pak pristane na napu{tawe svakog ~vr-{}eg kriti~kog instrumentarijuma i, poput same umetnostiprihvati pona{awe ’otvorenog nomadizma izvan svakog ideolo-{kog usmerewa’ ({to zagovara Bonito Oliva u svom uvodnomtekstu za kwigu Panorama della Post-Critica, 1983), mogla bi se na-304