Nova slika

NOVA SLIKAumetnosti kao i vlastita, postaju primarna i ona ih neposrednoiskazuje kroz medij jedne kompleksne izlo`be. Toga je dakakosvestan i [uvakovi} kada kritiku na delu u najnovijem perioduodre|uje na slede}i na~in: „Kritika u razvijenom ientropijskom postmodernom svetu gubi obavezu da prati umetnost,odnosno, da interpretira umetnost. Ona postaje autonomnaprodukcija smisla, vrednosti i zna~awa.“Po{to smo u ovu po~etnu konfuziju uneli neophodni redidemo do slede}e [uvakovi}eve oma{ke. On pi{e: „Kritika kojaprati de{avawa umetnosti je drugostepena teorijska interpretativnapraksa...“ Ako smo se oko uvodnih definicija razumeli,onda bi ispravno napisan ovaj stav trebalo da glasi:„Kritika koja prati de{avawa u umetnosti je prvostepena teorijskainterpretativna praksa...“, jer kritika je u odnosu nadruge teorijske discipline o umetnosti... prvostepena praksakako joj je u istom tekstu sam [uvakovi} odredio mesto. Ovakvavrsta konfuzije provla~i se kroz ceo tekst, a da ne bismo s timpotpuno potro{ili prostor, nadaqe }emo u obzir uzimati samofaktografske – istorijske i semanti~ke pogre{ke, dok vidna[uvakovi}eva ogre{ewa o eti~ki i profesionalni kodeksostavqamo za neku slede}u, sasvim izvesnu priliku.1bOdre|uju}i vreme nastanka likovne kritike [uvakovi}pi{e: „Kritika je nastala sa nastankom moderne umetnosti krajem18. veka (doba prosvetiteqstva) kada su nastale kao posebneautonomne discipline estetika, istorija i teorija umetnosti“.U ovom jednostavnom i kratkom odre|ewu [uvakovi}u su sepotkrale ~ak dve gre{ke. Najpre, moderna umetnost nije nastalakrajem 18. veka, {to i sam [uvakovi} zna tvrde}i na drugim mestima:na primer, u Beorami iz broja u broj on pi{e rubriku„Pojmovi moderne i postmoderne umetnosti 1854–1996.“ i za tupriliku on, o~igledno je ve} iz samog naslova, ta~no postavqapo~etke moderne umetnosti u sredinu 19. veka; dok u svojoj kwi-265