Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]zasnuje kompleksniji metod interpretacije (tekstualni diskurs)sa punom sve{}u o adekvatnim kriti~kim modelima, saznawem sasvim odre|enog jezi~kog postupka i sa {irim referentnimpredlozima prema istorijskoj svesti i prema aktuelnomkulturnom kompleksu. Poznatom instrumentarijumu kriti~kemetode danas se moraju prikqu~iti i saznawa o nameramai svrsi nastalih iz izrazitog personaliteta umetnika. U metodolo{kompostupku mora biti ocrtano stajali{te sa koga sejasno vide bilo istorijski uzori i formalne prete~e, biloupu}uju}e naznake identiteta, senzibiliteta i subjektivitetakoji kulminiraju upravo u Novom slikarstvu.Nekada je umetnost otkrivala poetsku relaciju ~oveka uodnosu na prirodu, zatim se bavila wegovim socijalnim bi}emi utvr|ivawem wegovog profesionalnog statusa u dru{tvu komepo~esto nije pripadao, da bi se, napokon, u jednom ciklusu svojihneprestanih promena okrenula samoj sebi i temeqno pretra-`ivala i pripremala pozicije za daqe samoo`ivqavawe. Ovapromena objektivno se pojavquje kao posledica impulsa iz ste-~enog iskustva nastalog dugotrajnim procesom talo`ewa kojise naziva istorija umetnosti, a koje dana{wi umetnici koriste,prera|uju i izlivaju u jednom egzaltiranom nastupu. Za beogradskoNovo slikarstvo to zna~i i da je proces integrisawa u`ivu umetnost zavr{en ve} na samom po~etku jer je produ`en korakkojim su u tom smeru budni stvarala~ki duhovi odranijekrenuli. Iako je ovaj mukotrpni proces u najranijim periodimabio stidqivo pokretan i zaklawan jer se iz razli~itih razloganije mogao otvoreno isticati, danas on u silovitom nastupu po}o{kovima rasteruje na{e marginalne autenti~nosti „savremene“umetnosti i direktno govori o doma}im zabludama koje sunas redovno sunovra}ivale na periferiju duhovnog `ivota civilizacije.Pitanja, br. 1, Zagreb, januar 1983, str. 40–43.28