Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]normativizma u epohi visoke moderne. Iz tog svojevrsnog predvorjadirektno smo zakora~ili u fenomen tuma~ewa umetnostina na~in odraza u wenom vlastitom povesnom ogledalu. Za autorepoput Milana Kraqa slikarstvo podrazumeva i bavqewesvojevrsnom introspekcijom, ali ne sa namerom retrokreirawa,ve} sa imperativom uspostavqawa ~vrstih, uvek slo`enih idruga~ijih odnosa izme|u slike i wenog vremena.Kada se ovako postavi matrica esteti~kih merila u odre-|enim umetni~kim delima otvara se pitawe pikturalne semiologijekao metajezika kritike. Jedna linija ove upitanosti idedu` utvr|ivawa na~ina, ili karaktera procesa dola`ewa doslike. Kako se zapravo danas slika gradi, odnosno, {ta je karakteristikarada na slici, i najzad, {ta ona to sadr`i {to je razlikujeiz obimne produkcije koja se svakodnevno doga|a? Kada jeona dovr{ena, dakle, sa punim plasti~kim vrednostima? Odgovorna ova pitawa ne daje kritika – ni teorija umetnosti. To„prepoznavawe kona~nosti“ nekog esteti~kog predmeta u recentnojepohi zavisi iskqu~ivo od sensa autora – zna~i odwegovog ose}awa za dovoqnu i kona~nu pikturalnu formulacijukoja zadovoqava pre svega wegove osobene esteti~ke nazore.Za Milana Kraqa ve} danas nema dileme oko tih temeqnihpitawa. Slika jeste autonomni estetski fenomen koji dugujeiskqu~ivo vlastitim logi~kim i jezi~kim na~elima, to je onaprodukt autorske individualne, vrlo personalizovane voqe zastvarawem. Svi drugi weni eventualni kvaliteti, a pre svega oniza koje se utvrdi da su jo{ i saglasni sa dominantnim „ukusom vremena“,kao i oni ~iji zbir formira umetni~ki izgled epohe na na-~in da se kristalizuju sve do stawa stilova, nisu u domenu voqnoghtewa stvaralaca ve} wihovog eventualnog senzibilizirawa nanose}e znakovnosti vremena. Tu treba tra`iti, i dakako, pronalazitii mesto novih slika Milana Kraqa.Privatno izdawe, Beograd, 1997.382