Nova slika

NOVA SLIKA2|Ionako komplikovana umetni~ka i kriti~ka scena u devedesetimgodinama zbog mnogih razloga, dodatno je zakomplikovana[uvakovi}evim tuma~ewem. Ipak, glavni spor se vodioko smisla recentne (u esteti~kom pogledu) produkcije. Iznetesu vaqane argumentacije u prilog postmoderne paradigme i uprilog nove (druge) moderne. Zbog brojnih definicija postmodernemogu}e je razumeti je i kao zavr{nu fazu moderne, i kaojednu, dosad nepoznatu epohalnu promenu koja se gotovo redovnodoga|a krajem veka, ovog puta i milenijuma. Za neke kriti~are,kojima pripada i [uvakovi}, postmoderna je samo eksces,ispad iz trasiranog kontinuiteta i postignu}a projekta modernosti,s vrlo ograni~enim vremenom trajawa, koje je zapravove} i isteklo – misle oni. Za wom dolazi jedna nova (druga)moderna koja vra}a umetnost na proverene i proverqive stvarala~kekvalitete. Tako [uvakovi} u pomenutim Razgovorimaka`e: „Za mene su interesantne one tendencije ili individualneprakse koje kriti~ki preispituju i dovode pod sumwu dana-{wi postmoderni trenutak (imanentna kritika ili zavo|ewepostmodernizma modernizmom), odnosno, istra`uju otvorenehijatuse modernizma i postmodernizma – {to je dakako legitimniteorijski stav, ali je pogre{an kada se `eli napisatitekst pod naslovom Moderna i postmoderna kritika u Srbiji“.On tako smatra da je postmoderna u umetnosti zavr{ila svoj`ivot a danas su za wom jo{ pretekli poneki weni kriti~arikoji kwi`evno-spekulativnim ili introspektivno-simulacijskimgovorom pokazuju jedino voqu za finansijskom ili institucionalnomvla{}u. Da bi ubla`io ovu za wega vru}u temuu kojoj je do sada ve} nekoliko puta bivao ozbiqno izvrgnutkritici, [uvakovi} pribegava konstruisawu jedne komplikovanesituacije u kojoj razlikuje ~ak pet posebnih slu~ajeva tokomprve polovine devedesetih: (1) pomak od mekog pisma postkritikeka tekstualnom `urnalizmu..., (2) pomak od mekogpisma ka postfeministi~kom diskursu, (3) razli~ite antimodernisti~ketendencije, (4) razli~ite umereno modernisti~ke281