Nova slika

NOVA SLIKAumetnosti podrazumeva: protomodernu (pokreti u umetnosti kojisu inaugurisali pojedine modernisti~ke fenomene u vremenupre wene pojave); istorijsku ili pionirsku modernu (od impresionizmado pojave avangardi u prvoj i drugoj deceniji 20. veka);modernu (u naju`em zna~ewu ovog fenomena koja je dominiralau umetnosti izme|u dva svetska rata); retromodernu (vrstaantimodernisti~kih tendencija u istom periodu, a posebno naci-kunsti socrealizam); visoku modernu (1945–1960, kod nasposle 1950. godine kao zamena dogmatske estetike socijalisti~kogrealizma i formirawe socijalisti~kog estetizma); poznuili kasnu modernu (1960–1980, a u istom periodu kao wena paralelnai najradikalnija negacija stoji Nova umetni~ka praksa,ili konceptualna umetnost, kod nas poznata i kao Druga linijakao posledwa avangarda 20. veka); postmodernu (kod nasnaj~e{}e pomiwana kao Umetnost osamdesetih zbog nedefinisanihu potpunosti stilskih karakteristika koja traje i danasu svim wenim formalnim i semanti~kim licima). U ovom posledwemperiodu u srpskoj umetnosti odigravala se i takozvanaantimoderna osamdesetih, a potom nova (druga) moderna devedesetihbilo kao kontrafenomeni ili paralelne pojave(svetovi) s postmodernom paradigmom i velikim brojem neovarijacija.Ovaj potowi oblik reinkarnirane moderne, kako misleweni zastupnici, u kritici se jo{ pomiwe kao ultra, hiperili super moderna.1dOvakvoj periodizaciji moderne umetnosti u veku i po wenogpostojawa odgovara adekvatna podela modernisti~ke kritike.Odavde je ve} vidqivo da smo sami skloni da postmodernu uumetnosti i postmodernu u kritici za sada tuma~imo kao posledwufazu moderne, dakle kao umetni~ko i teorijsko poglavqekoje u svakom slu~aju vremenski i epohalno stoji u wenoj najve-}oj blizini bez obzira na pojedine ideje koje su u nekim slu~ajevimaiznete s namerom dekonstruisawa, preplitawa i ukr{ta-269