Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]zuju mesto i ciqeve savremene skulpture, stvaraju jednu sasvimdovoqnu, preglednu i celovitu predstavu o dana{wim preovla-|uju}im oblikovnim shvatawima.Treba ukazati i na ovogodi{we laureate: Igora Anti}a(Novi Sad), Mirjanu \or|evi} i Dragoslava Krnajskog (Beograd),koje je `iri izdvojio zbog wihovih mnogobrojnih osobina,a pre svega zbog na~ina preoblikovawa izlaga~kog prostora iapsurdnog stawa izlo`benog predmeta (Anti}), postupka nizawasli~nih i jednakih elemenata koji grade novu estetiku ambijentavertikalnim (prostornim) ili horizontalnim (podnim) postavkama(\or|evi}eva, Krnajski) na samoj granici paradigme predmetnostiumetni~kog dela (post)moderne umetnosti.Nova stalna postavka jugoslovenske umetnosti 20. vekaMuzeja savremene umetnosti koja je prikazana ove godine, vi{enego u ranijim slu~ajevima istakla je magistralne tokove i dominantneautore koji su direktno obele`ili na{u modernu, savremenui aktuelnu umetnost. Pa`qivijim posmatrawem stalnepostavke koncipirane na taj na~in lako se uo~avaju poeti~ki iesteti~ki koncepti na{e umetnosti u ovom veku, te se takva jedinstvenaslika bez napora razla`e na velike poteze stilskihnizova unutar istorijske moderne, pionirske apstrakcije, „klasi~nih“{kola ovog perioda, koloristi~kog ekspresionizma, naprimer u me|uratnom periodu, ili geometrijske i gestualne apstrakcijete enformela, zatim mnogobrojnih tokova tradicionalnei nove figuracije, napokon, recentne umetnosti osamdesetihu svom wenom postmodernom eklekticizmu.Istovremeno sa ovom Novom stalnom postavkom u MSUbila je otvorena i izlo`ba pod pone{to enigmati~nim naslovom– REZIME. Ona je predstavila upravo najmla|e na{e likovnostvarala{tvo u delima sedamnaest autora (ro|enih izme|u1961. i 1969) – deset slikara i sedam umetnika koji bi tradicionalnimjezikom mogli biti nazvani vajari, ali koji se (sem ujednom slu~aju) zapravo izra`avaju promenqivim ambijentalnimradovima, instalacijama i objektima {to su umnogome izmeniliuobi~ajenu predstavu o „skulptorskoj umetnosti“.176