Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]ja u wenoj generaciji. Na toj se osnovi demonstrira jedna vanrednakreativna superiornost takvih plasti~kih osobina kojetim delima osiguravaju vrhunska mesta na vrednosnoj lestvicina{eg ukupnog recentnog stvarala{tva.Tokom ovog veka, koji se polako zakqu~uje i sa`ima, kadgod je izgledalo da se naslu}uje ili pak daje kona~ni kriti~kiili teorijaki odgovor na bezbroj puta postavqeno pitawe ozna~ewu i zna~aju savremenosti u globalnim civilizacijskimkretawima, stvarani su druga~iji esteti~ki sistemi koji su tako|eizgledali dovoqno dobri i ubedqivi. Komplikovan je bivaoi odgovor na pitawe {ta se zbivalo u umetnosti aktuelnogtrenutka kojim se sa`ima ~itava jedna epoha a istovremeno jezapo~iwala jedna nova duhovna avantura nekog nastupaju}egumetni~kog razdobqa. Rezimiraju}i neke, primetno va`neumetni~ke poteze, a za koje smo sigurni da su u glavnom toku velikeavanture umetnosti 20. veka u wenim zavr{nim akordima,tuma~ili smo ih ovom prilikom kao posebnu fazu one kreativneenergije koja je jo{ u stawu „vrewa“, odnosno koja i daqesvojom aktuelnom postmodernisti~kom sugestijom izazivauglavnom saglasna i komparativna esteti~ka, kreativna i teorijskapostignu}a.U {irem smislu, javqa se i pitawe da li su ova i upravoovakva umetni~ka dela ~vrsto povezana sa zna~ewima svoga vremena,da li se wima mo`e izvesti identifikacija savremenog duhaodre|ene civilizacije. Odgovor na mno{tvo ovakvih i sli~nihnedoumica povezani su s de{ifrovawem globalnih znakovasada{wice, a u specifi~nom obliku i znakova vremena u prostoruu kome `ivimo. Reklo bi se da je ova umetnost disparatna svomevremenu, ali ne treba zaboraviti ni to da je upravo umetnost20. veka izborila slobodu najvi{eg ranga koja je umetnost kona~noodvojila od direktnog odra`avawa spoqa{we stvarnosti –pogotovo ako su te tendencije retrogradne i anticivilizacijske.Ta autonomija je zapravo odbranila umetnost kao vitalnideo qudskih aktivnosti od mogu}e velike zaprqanosti „duhomvremena“. Oblikovawe slike epohe u umetnosti recentnog perio-130