Nova slika

NOVA SLIKAnost, hiqadu otvorenih mogu}nosti... fleksibilnost stava i interesovawa...moramo dozvoliti mogu}nost ravnopravnog egzistirawarazli~itih umetni~kih pristupa u okviru fenomena’nove slike’, i tek tada pisati o sveobuhvatnom i slo`enom fenomenujugoslovenske umetnosti osamdesetih godina. U Beogradu, naovako {irokom poqu umetni~kih jezika osamdesetih, stvara grupaumetnika mla|e generacije, koji su svoju aktivnost po~eli jo{u vreme poznih dela ’nove umetni~ke prakse’, koji su se, u jednomkrajwe odgovornom, gotovo avanturisti~ki odgovornom momentu,zadesili izme|u modela {kolovawa na Likovnoj akademiji, nasle|akonceptualizma, nove umetni~ke prakse, performansa,umetnosti pona{awa i environmenta, kao i, s druge strane, sopstvenogsubjektivnog ose}awa, koje bi se kod mnogih dalo identifikovatipoznatim ’u`ivawem u slici’, ili ’pravqewem slikarstva-po-svaku-cenudanas, iz sopstvenog u`asa i u`itka’.“Ovo mi{qewe se mo`e uzeti kao meritorno bez obzira nato {to je izre~eno u jednom od me|u prvih napisanih tekstova onovoj umetnosti po{to je L. Merenik ve} tada imala puni uvid uvrstu i oblike novog kreativnog raspolo`ewa, li~nosti koje suje tada stvarale i mesta wenog nastanka. Rade}i kao saradnik Likovneradionice SKC-a tih godina, ona je mogla da jasno uo~irazliku koja se pojavila izme|u rada u ovoj neformalnoj radionicii edukativnog rada na umetni~kim {kolama i da na uticajimatih izdiferenciranih kreativnih klima zapazi specifi~neelemente u sadr`ajima Nove slike. Otuda poti~e jedan deo smislare~i ’prepleti’, a wen puni obim mo`e se i{~itati u mnogobrojnim,ne samo wenim, kasnijim tekstovima koji su pisani s potpunimsaznawem o ovoj umetnosti vi{estrukih pro`imawa, ukr-{tawa, prepleta, tako da ti termini upravo postaju i registarkqu~nih re~i za odre|ivawe i tuma~ewe nove umetnosti.Zakqu~akDakle, ve} i iz ovako fragmentarno datog pregleda mo`ese zapaziti da je beogradski odgovor na ~esto postavqanu tezu307