Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]Nikoli}ev plasti~ki prizor – maska, zapravo je tema wegovogukupnog stvarawa, upravo jedan dugotrajniji work in progres (J.Denegri, 1994), ta~no onako kako se ra{~lawuje poznata podelana figuralno – figurativno u pravcu konstituisawa jednog pseudopredmetnogplasti~kog stawa. Wegov status apsolutnog ritmi~ara(Q. Gligorijevi}, 1993) odvodi ga sve do pionira gestualnogslikarstva iz sredine veka ~ime se ukazuje direktno nametod re-konstruisawa sasvim odre|ene likovnosti u wegovimradovima.Ali ovaj princip ni~eanskog ve~itog ponavqawa danasnu`no mora biti (u praksi aktuelnih umetnika) korigovan usvom osnovnom, metodskom sloju koji se lako utvr|uje kaoponavqawe s promenama. A ovaj esteti~ki princip, toliko karakteristi~anza recentnu likovnu umetnost, odlu~uju}i je zarazgrani~avawe imanentne poetike ovog vremena od druga~ijihistovremenih tokova. Krajem ovog perioda, koji ~ini isvojevrsni rezime unutar glavnih umetni~kih zbivawa i u novojepizodi, i u prethodnim modernisti~kim fazama, kao dapostaje o~igledno da i nadaqe sve traje, ali i da je istovremenosve izmenqivo. Ta dvostrukost esteti~kih merila u savremenojumetnosti opa`a se u gotovo svim pojedina~nim primerima uwenom mein strimu.Lirska apstrakcija je prakti~no i teorijski fomulisanakrajem pete decenije. Fenomenologija tog slikarstva po~ivana utiskivawu psihi~kih improvizacija u muwevitom procesugestualnosti po povr{ini platna slike. Takvi nesvesni,motori~ki potezi formirali su poznate koloristi~ke arabeskeu samom me|uprostoru izme|u slikawa i crtawa. Posmatraju}iplasti~ke sadr`aje novih slika–crte`a Gordana Nikoli}a,u formalnoj analizi, moglo bi se do}i do pribli`noistih zakqu~aka, {to bi ga povezalo sa klasi~nim stilom lirskeapstrakcije.Ako se za po~etni obrazac promewenog tuma~ewa uzmestrukturalisti~ka postavka po kojoj je pesma verbalna ikona,i ako se ona primeni na likovnu umetnost, analogno bi se re-362