Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]Da je slikarstvo ovog koloristi~arskog kruga ostalootvoreno i za ostale uticaje iz kompleksa koji se naziva op{taikonosfera, potvr|uju slike Stevana Marku{a. Likovna umetnosttokom proteklih decenija registruje sna`ne odraze supkulturnihfenomena koji su postali sastavnim (tako|e temeqnim inezaobilaznim) delom ukupne civilazacije mladih – dakle onihkoji prirodno donose promene na svim planovima: od mode,stripa i popularne muzike do serioznog stvarala{tva. Naro~itood „umetnosti osamdesetih“ ove veze su ~vrsto uspostavqenekao {to je zabele`eno i zna~ajno prisustvo kolektivnih idejakulture mladih u plasti~kim medijima. Stevan Marku{ je usvojim slikama evidentno primenio stripovski postupak gra|ewaprizora „apliciraju}i“ u wima neke od najpoznatijih junakate masovne kulture. Naravno, u wima su kombinovani autoportretii poznati likovi, scene iz wegovog privatnog `ivota,„kadrovi“ i „slike“ iz popularnih serijala stripova, ~ime jepostignuta potrebna prepletenost stvarnog i fikcionalnog,iskustvenog i izmi{qenog, individualnog i kolektivnog.Jedna od kqu~nih li~nosti u formirawu beogradske scenedevedesetih godina svakako je i Uro{ \uri} 3 . Budu}i da suslike Uro{a \uri}a i Stevena Marku{a prakti~no identi~nepo svim formalnim i sadr`inskim karakteristikama, primetnaje wihova potreba za „potirawem“ stvarala~kih identitetakarakteristi~na za dana{we umetnike ~ime je na~iwen jo{ jedanod zna~ajnijih koraka u otklonu od modernizma (koji je me-|u drugim mitovima sagradio i ~vrstu kulu autenti~nosti ioriginalnosti). Tako su wih dvojica 1994. godine objavili i zajedni~kiManifest autonomizma koji je, izme|u ostalog, ista-3 O wegovom slikarskom delu, ali i o drugim aspektima wegove „totalne“kreativnosti (na filmu, radiju i dr.) u me|uvremenu je iscrpno pisano.Videti: Zoran Eri}, Lanac pojmova vezanih za bespredmetni autonomizam,pred. kat. samostalne izlo`be, Salon MSU, 1998; Stevan Vukovi},Li~ni umetni~ki eksperiment, izd. Fond za otvoreno dru{tvo, Centar zasavremenu umetnost, Beograd, 1998.142