Zoran Sulejmanov - Penitencijarni ustanovi vo Makedonija (p.717)

dr`avnite organi. Ottamu, pokraj baziliusot kako sudija za verski
prestapi, polimarhot kako sudija za voeni prestapi i stranci, eponimot
kako susija za bra~ni i semejni sporovi i prestapi, aeropagot kako
sudija za ubistva i nekoi drugi najte{ki prestapi se pojavuva i nov sud
- sudot na efeti koj preststavuval koligijalen organ i za razlika od
aeropagot ima isklu~iva sudska nadle`nost (nadle`nist za krvni
prestapi so isklu~ok na ubistva na atinski gra|ani).
Vo podocne`niot op{testven `ivot na anti~ka Grcija, poradi
nemo`nosta od u~estvo vo politi~koto odlu~uvawe na site slobodni
gra|ani, se pojavi opasnost od niven sudir {to rezultira{e so poznatite
Solonovi reformi od 595 god. p. n. e. Solonovite reformi koi se
realizirani tokmu so reforma na krivi~nata postapka, se odnesuvaa
na ukinuvawe na dol`ni~koto ropstvo so odreduvawe na zemi{niot
maksimum, podelbata na gra|anite spored zemji{niot prihod i zavisno
od toj kriterium podelba na nivnite prava i obvrski.
Zaradi obezbeduvawe na li~nata sigurnost na dol`nicite i
spre~uvaweto na pretvorawe na slobodnite atinski gra|ani vo robovi,
Solon go zabranil prodavaweto na dol`nicite i decata od strana na
roditelite. Za taa cel, namesto dotoga{nata praktika samo o{teteniot
da ima pravo da bara kaznuvawe, ovozmo`il sekoj atinski gra|anin
da ima pravo da podnese krivi~na prijava (popularna tu`ba). So
toa e izmeneta krivi~nata postapka vo koja osven postoe~kite, Solon
voveduva i novi organi. Osven eklezijata (sobranie koe go so~inuvaat
site slobodni gra|ani i koe ima zakonodavni ovlastuvawa) i dr`avniot
sovet so izvesna vlast (bule), Solon osnova i naroden sud - heliea
kako prvostepen i vtorostepen sud so vkupno 6000 sudii koi navr{ile
30 godini od `ivotot. Helieata ponekoga{ se sostanuvala vo poln sostav,
no po pravilo, sudiite bile podeleni vo soveti i toa vo sovet od
201 ~len za civilni predmeti i sovet od 501 ~len za krivi~ni predmeti.
Sovetot od 1.501, ili duri i od site 6.000 ~lenovi mo`el da se
sosatvi za golemi i va`ni predmeti koga so prestapot bil povreden
op{tiot interes. Kako vtorostepen sud helieata sudela vo pol sostav.
Po Solon, sleduva Pizastarovata tiranija (561-510 god. p. n. e.)
so koja í se dava prednos na demosot, no zaradi ostvaruvawe na li~nata
volja na vladetelot. Vo ovoj period krivi~nata postapka be{e
isnstrument na politi~kata vlast. Od pizasterovite sudski reformi
vredno e da se spomne voveduvaweto na patuva~ki sudii po gradovite
(demi) na Atika. Va`na novina bila i toa {to tie sudii ja vr{ele funkcijata
na arbirtra`a obiduvaj}i se da postignat spogodnba me|u
strankite, no imale i ovlastuvawe da go presudat predmetot.
Dominacijata na demosot preku Klistenovite reformi (508-501
god. p. n. e.) ovozmo`uva relativno mirno ustavnopravno sozdavawe na
dr`avata Atina kako demokratska republika. Vo ovoj period stabilnata
politi~ka situacija ne bara politi~ki procesi {to mu odi na
raka na zacvrstuvaweto na stabilen i objektiven sudski sistem. Iako
31