Đorđe Vukadinović Miroslav Samardžić

Autonomija Vojvodine 1988-2005.
nom etnokulturnom društvenom kontekstu nastoji da izgradi institucije unitarne
države-nacije.
Šta je u tom pogledu uradila pokrajinska skupština? Ona jeste bila nereprezentativna,
kao što je bila i skupština Srbije. I to je odblesak odnosa političkih
snaga i borbe za redistribuciju političke moći unutar DOS-a. I ti problemi
na nivou DOS-a reflektovali su problem na nivou pokrajinske skupštine. Pokušali
su nešto što možda odgovara Jovičićevoj ideji: "Najbolje rešenje je unitarna
država, osim ako protiv toga ne postoje jaki razlozi." I koliko se vidi, Čanak
je pokušao da realpolitičkom logikom konstituiše jake razloge da centralna
vlast, koja nije imala razumevanja za ideju autonomije i decentralizacije, na neodgovorna
elita? Nije odgovorna. U kojoj meri se pokazala kompetentnom da se
nosi sa tako složenim problemima Vojvodine? U maloj meri. U kojoj meri ona
može biti nosilac evropeizacije Vojvodine, takođe je otvoreno pitanje. Ali šta je
tu ključni problem? Ne smemo gledati crno-belo. Skupština Vojvodine je u ove
četiri godine ponudila neke političke poruke koje odgovaraju ideji prilagođavanja
politike i harmonizacije etnonacionalnog konteksta koji je u interesu Srbije.
U interesu Srbije nije da se manjinske zajednice, a pre svega najbrojnija manjinska
zajednica Mađari, segmentiraju i zatvore u svoje političke institucije, uključujući
i teritorijalizovane političke institucije. To se može akomodirati i interes
mađarskih etničkih političkih preduzetnika jedino može biti neutralizovan do
podnošljive mere institucijama pokrajinske autonomije. To nije interes samo vojvođanskih
Srba, to treba da bude interes modernistički nastrojenih Srba u Beogradu.
Kroz te vojvođanske institucije obezbeđuje se neka vrsta proporcionalnosti
- vraćeni su u službenu upotrebu jezici koji su bez razloga bili izbačeni.
Na tim planovima i u tim potezima, recimo u sferi manjinskog obrazovanja,
približili smo se nekim evropskim standardima i poslali dobru poruku da
nismo neko divlje pleme koje hoće nasilje i rat. Tako da u toj poslednjoj fazi
do 2004. ima i elemenata poruka koje ne treba olako odbaciti zbog sasvim razložno
negativnog odnosa prema ovoj vrsti šou-politike koji imamo kod ovog
lidera koji hoće da bude car Vojvodine, da stiče simboličku dobit učešćem na
televizijama, na primer na "Pinku" svake druge nedelje. To je problem i sa nekim
drugim političarima.
Vladimir Ilić
- Zabrana za radikale -
Avramović je rekao nešto što je istovremeno značajno i tačno, a to je da
od SAD dolazi zabrana da radikali aktivno učestvuju u kreiranju politike prošlosti.
To je od suštinskog značaja za preraspodelu odgovarajućih političkih i
105