Đorđe Vukadinović Miroslav Samardžić

NSPM Posebno izdanje 1 (2005)
do dan-danas pritiska i ne dozvoljava nam da izađemo iz tog samodopadanja,
iz retorike koja već postaje banalna i smešna.
Ne treba smetnuti s uma da od 1918. godine intelekrualna i politička elita
Srbije ima problema sa odnosom prema Vojvodini. Možemo mi to tumačiti ovako
ili onako, ali i pre Drugog svetskog rata bilo je velikih problema. I sami znate
za priču o banovinama, o izvlačenju socijalnog momenta u konstrukciji autonomije
Vojvodine, tu je i priča o podeli Vojvodine na tri sfere, pa posleratna komunistička
ortodoksija i nekakva homogenizacija. Tu nikada nisu cvetale ruže.
Bilo je velikih sukoba i konfrontacija i mislim da ta vrsta političkih aparatura i
nomenklatura u Srbiji upravo ima problem kako da se u toj stvari pozicionira i
kako da sastavi državu koja se definiše i konstituiše zajedno sa Vojvodinom.
U ovom vremenu to je veliki izazov i veliki problem. Ne vidim da se on
može rešiti sudarom političkih elita, podarivanjem autonomije, ne može se rešiti
nekakvim autentičnim unutrašnjim separiranjem, već u jednoj drugačijoj
matrici. Čini mi se da ova matrica identifikacije i artikulacije kapaciteta može
da bude delotvorna i tako sam razumeo i Jovinu i Mitinu priču. Da li će to sada
biti ovakva autonomija? Da li će to biti ovakva ili onakva vrsta decentralizacije,
alokacije vlasti, zakonodavne, izvršne, sudske itd - čini mi se da to sad
postaje drugo pitanje, koje izvire iz ovog prvog, koje se onda, što je neko ovde
rekao, optimizira na ovom putu, u hodu.
To je izazov. Izazov i za intelektualne i za političke delatnike u Srbiji i Vojvodini.
Očito je da ova sadašnja nomenklatura ne može to da nosi. Veliko je pitanje
da li i nacionalna elita Srbije može to da nosi pošto ima užasan, tragičan
balast. Ona ne može da smisli jednu normalnu, civilizovanu Srbiju, bez tih tegova
koji su se kao mora ponovo vratili. U takvoj konstelaciji, čini mi se, mora
doći do novog strukturisanja intelektualnih kapaciteta na ovim prostorima.
To više ne mogu biti strukturisanja po nacionalnim i stranačkim aršinima, već
strukrurisanja po zadatosti koju imamo - ako hoćemo nekakav život koji nam
vraća izglednost, perspektivu, dostojanstvo, nasuprot tragičnom iskustvu poslednjih
dvadesetak godina.
Ja mislim da je potrebno takvo strukturisanje, stavljanje u drugi plan i na
marginu dela intelektualnih krugova. Verski i nacionalni krugovi ne mogu napraviti
iskorak. Takvo strukturisanje će dovesti do jedne nove političke nomenklature
u Srbiji i Vojvodini, koja će na sasvim drugačijem fonu napraviti kopču
neophodnu zarad perspektive življenja na ovim prostorima.
Jovica Trkulja
- komentar izlaganja Komšića i Ilića -
Ja sam se javio za reč podstaknut pozivom da vodimo dijalog i slažem se
da treba da izoštrimo teorijski diskurs naših izlaganja. Držim da su izlaganja
92