Đorđe Vukadinović Miroslav Samardžić

NSPM Posebno izdanje 1 (2005)
ku države sa obiljem korupcije bila anarhična sila i vodila bi feudalizaciji Srbije.
To se, recimo, desilo u Rusiji. Oni su imali gubernatore, republike, i tu je
svaki od njih bio mali lokalni gospodar, koji je imao svoju policiju, hapsio koga
je hteo, nije sprovodio federalne zakone, niko mu ništa nije mogao. U vezi
sa borbom protiv terorizma, oni nisu hteli da slušaju centralnu vlast, pa je Putin
to iskoristio da ih sreže. Oni su se stvarno bili osamostalili u tako destruktivnom
smislu da su ugrozili opstanak države.
U percepciji Vojvodine kod Srba danas postoji strah. Morate shvatiti da su
oni glasali za radikale iz straha od toga da ovaj projekat autonomističke Vojvodine
vodi separatizmu, što su autonomaši i podsticali. Oni su sve učinili da
osnaže taj strah, sa svim tim zastavama, ustavima, umesto da predlože realan,
konstruktivan oblik autonomije, koji bi ljudi u mnogo većoj meri podržali.
Ovako, autonomaška opcija je na izborima prošla onako kako je prošla i radikali
su prošli kako su prošli, i to je jedan relevantan sociološki pokazatelj. Rezulati
su pokazali da su radikali najjača vojvođanska stranka, koja podršku dobija
iz straha.
Ali ovi drugi, opet, plaše manjine radikalima. Sa svih strana manipuliše se
strahom. U takvoj situaciji jako teško može realno i hladne glave da se govori
o tome šta bi autonomija mogla da znači. Situacija neće moći da se normalizuje
dok se ne otkloni manihejska podela srpskog i vojvođanskog društva, dok ne
nestane tih barijera i sukoba, te polarizacije na dobre i zle momke u Srbiji, na
radikale koji su u medijima prikazani kao nešto najgore, i na demokratski blok.
Ostaci dosovskih snaga i DS ne veruju u priče koje pričaju, ali strah od radikala
je karta na koju igraju. Oni rezonuju ovako: "Pošto smo se pokazali u reformama
kako smo se pokazali, šta drugo sad možemo da ponudimo ljudima osim
da kažemo - jesmo, krali smo i svašta smo radili, i nismo uspeli da zaposlimo
ljude, nismo ništa uradili ni u Vojvodni ni u Srbiji, ali ako radikale izaberete,
imaćete rat, imaćete sankcije." To je njima jedina mogućnost da se jače
pozicioniraju.
Zoran Avramovič
- replika na Bakićevo izlaganje -
Što se tiče prvog Bakićevog argumenta, mogu da kažem da nacija teži poklapanju
etničkih i političkih granica. Ako se to ostvari demokratskim sredstvima,
ko bi to mogao da ospori? Drugi Bakićev argument tiče se političkih saveznika,
toga s kim politička stranka sarađuje. Ja neću da branim ničije poteze,
ali treba razlikovati nešto što je epizoda, što je incident, od neke strategije. Da
je to stav stranke, onda bi Toma Nikolić odbio da ide u Strazbur. Demonizacija
stranke iz inostranstva dolazi zbog toga što radikali neće da prihvate interpretaciju
prošlosti koju Zapad nameće. Tu je cela igra oko toga.
100