Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Autonomija Vojvodine 1988-2005.<br />
dak slobode, dolazi do političkog indukovanja nezadovoljstava tranzicionih<br />
gubitnika i imamo nerešeno nacionalno pitanje, dok nam na raspolaganju stoje<br />
sveopšta ponuda njegovog rešavanja i mogućnosti politizacije takozvanih etnokulturnih<br />
problema. Kako pomiriti identitete sa demokratijom? Zašto se još<br />
zazire od autonomnih institucija i multikulturalnog građanstva, kao proverenih<br />
legitimnih okvira harmonizacije razlika?<br />
Ako nema saradnje političkih elita na izgradnji zajedničkog dobra, onda<br />
političko takmičenje sledi obrazac države kao plena jačeg i brojnijeg. Po mojem<br />
mišljenju, ovo su načelni okviri za anatomiju jednog društva u dubokoj krizi<br />
promene koji su i te kako značajan determinišući faktor rasporeda vrednosti<br />
i pregrupisavanja političkih snaga kako u Srbiji tako i u Vojvodini, s tim što je<br />
u Vojvodini ovo pitanje znatno složenije ako imamo u vidu njenu multikulturnu<br />
strukturu i evidentne ekonomske gubitke u supstanci i u kvalitetu života u<br />
odnosu na period prethodnih nekoliko decenija njene ekonomsko-političke autonomije.<br />
Šta je danas Vojvodina? Oktobra 2004. godine ja sam postavio dve dileme.<br />
Da li je reč o konačno upokojenoj švajci na istoku Evrope o kojoj je govorio<br />
Vasa Stajić, tragajući za liberalnodemokratskim institucionalnim modelom<br />
harmonizacije razlika i za iskustvima stabilnog, demokratskog, razvijenog sveta?<br />
Da li je ova švajca upokojena konačnom pobedom principa nacionalne države<br />
iz devetnaestog veka koja je na prostorima srednje i istočne Evrope uvek<br />
imala zadatak da gradi naciju u stilu cuius regio eius religio (čija je vlast, njegova<br />
je religija, čijaje vlast, njegova je interpretacija nacije). Reference takvog<br />
rakursa naći ćemo svuda, od teorijskih tekstova do štampe, koja njima vrvi. Čitali<br />
ste sve ove visokotiražne novine u kojima se ove teze naširoko reprodukuju,<br />
svodeći Vbjvodinu na srpsko, a ne na mađarsko pitanje. Da li Vojvodina može<br />
biti samo srpsko, isključivo srpsko pitanje, ili je Vbjvodina i srpsko, i mađarsko,<br />
i slovačko, i rusinsko, i hrvatsko, i bunjevačko pitanje i pitanje svih<br />
građana koji imaju potrebu za pluralnim identitetom, za višestrukim identitetima,<br />
i kao članovi tzv. etničkih, nasleđenih plemenskih zajednica, i kao građani<br />
koji hoće da imaju svoja individualna prava bez obzira na svoju kulturnu i<br />
identitetsku pripadnost. Ili možda drugi model odgovora Vojvodini kao autonomnoj<br />
evropskoj regiji - da bude most Srbije ka Evropi, a to znači Evropi nacija,<br />
što nije beznačajno. To je taj opšti epohalni trend koji i te kako utiče na<br />
kalkulatorike interesa i naših partijskih preduzeća, koliko god se ona otimala<br />
tom trendu - Evropa nacija, Evropa građana, Evropa regija, Evropa manjina i<br />
Vbjvodina čiji je bolji deo tradicije zasnovan na principima liberalne demokratije,<br />
tržišne utakmice, podele i ravnoteže moći - ne samo na horizontalnom nivou<br />
izmedu izvršne, zakonodavne i sudske vlasti unutar centralne arhitektonike<br />
vlasti nego i na nivou vertikalne podele moći i adekvatne teritorijalne organizacije<br />
vlasti - te na supsidijarnosti, miroljubivom takmičenju za vlast, toleranciji,<br />
otvorenim granicama, slobodi protoka robe, ljudi, ideja, informacija,<br />
zaštiti manjina i ravnopravnosti, etnokulturnoj pravdi pluralnih identiteta, i sve<br />
43
Change language