Đorđe Vukadinović Miroslav Samardžić

NSPM Posebno izdanje 1 (2005)
ko će ići tamo da radi? Ne možete vi pištoljem naterati nekog da ode u selo.
Morate stvoriti ekonomski motiv. Pa i ja bih otišao u selo da ima neke vajde od
toga. Nažalost, poslednja velika migracija je preplavila gradove, gde je već došlo
do prezasićenosti iz drugih razloga.
Jovica Trkulja
- Manjine kao moneta za potkusurivanje -
Čuli smo dva vrlo dokumentovana, inspirativna i elokventna izlaganja i
šteta je što juče nismo počeli diskusiju sa njima jer bi to bila jako dobra osnova
za ona naša potonja, sociološko-politička, ekonomska i pravna uopštavanja.
Moj predlog je da pokušamo ovo što smo danas čuli da povežemo sa jučerašnjim
raspravama. Ja ću se usredsrediti na ono što smo govorili vezano za socijalno-politički
i donekle ekonomski kontekst.
Vrlo je podsticajna i provokativna teza kolege Ilića o "Bosni bez krvi", koju
on zasniva na svojim istraživanjima. On je na to dosta argumentovano ukazao
govoreći o jasnoj homogenizaciji koja se primećuje na severu Vojvodine,
kojem gravitira mađarsko stanovništvo, i u srednjoj i južnoj Vojvodini, kojima
gravitira srpsko stanovništvo. Momenat koji sam ja zapazio je ova očigledna
instrumentalizacija ostalih etničkih manjina kojih ima ispod tri odsto. One se
najčešće javljaju kao neka vrsta monete za potkusurivanje u nagodbama aktuelnih
vojvođanskih elita. To me podstiče da postavim pitanje: nije li ovde na
delu nešto što se na ovim prostorima, od Slovenije preko Hrvatske, Bosne, Srbije,
do Kosova i Makedonije, kao lajtmotiv provlačilo od devedesetih godina
prošlog veka, a to je nacionalizam kao politička tehnologija? Nacionalizam kao
politička tehnologija sintagma je koju je u javni diskurs uneo političar Jože
Pučnik, koji je, kad se vratio iz inostranstva u Sloveniju, to dijagnosticirao već
1989. i 1990. godine. Po mom mišljenju, on je izuzetno uspešno nagovestio
ključnu tehnologiju koja će biti na delu od tada do dana današnjeg. Mene ovi
podaci i istraživanja upozoravaju da je nacionalizam kao politička tehnologija
na delu i danas, ovde u Vojvodini. Uz onu objektivističku definiciju koju je ju-
5e citirao kolega Bakić, dodajem i subjektivni elemenat gde nacionalizam podrazumeva
i ideološku dimenziju u smislu iskrivljene svesti, kako bi rekao
Marks, o svojoj naciji, koja se kiti superlativima, ili o drugoj naciji, kojoj se oduzima
i pravo na postojanje.
Dakle, to je prva podsticajna teza o kojoj bih želeo da se izjasnimo. Pri tome
držim da se u tom smislu jako aktuelizuje jedan diskurs, po mom mišljenju
uspešan, koji je u teoriju uneo Ištvan Deak. Deak je veoma lucidno primetio da
je na ovim prostorima srednje i južne Evrope u poslednjih 150 godina bilo različitih
pokreta i njihovih ideologija. Bilo je tu i konzervativizma, i liberalizma,
i boljševizma i fašizma. Svi su oni manje-više bili prolazni, stalan je bio i os-
116