You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Autonomija Vojvodine 1988-2005.<br />
sti do toga. Mislim da je sazrelo vreme da se izlaz iz okvira pluralizma u singularu<br />
potraži Čak unutar te stranke, koja ima evidentnu krizu identiteta, u pokušaju<br />
da se uspostave mostovi i osnaže snage koje teže modernizaciji. Uz sve<br />
naše rezerve i zadrške prema radikalima, koje i ja delim, to je stranka koja je,<br />
iako sve više poprima karakter ekstremno desne partije, u osnovi jedna moderna<br />
stranka. I to se mora respektovati.<br />
Najzad dolazim do Komšićeve teze o najnovijoj fazi posle 2000. godine,<br />
o zakasneloj tranziciji, sa kojom se ja u osnovi slažem. Pri tome pod pojmom<br />
tranzicije valja podrazumevati šire odredenje od onoga koje smo čuli od kolege<br />
Boarova, koje je u osnovi ekonomsko određenje, vezano za tržište i približavanje<br />
Evropi. Komšić je nagovestio da misli na mnogo širi kompleks. Ja tu<br />
radije koristim Habermasovu paradigmu o onoj nadoknađujućoj revoluciji. On<br />
je odmah posle pada Berlinskog zida uočio da će se zemlje u tranziciji susresti<br />
s nevoljom da moraju nadoknaditi propušteni razvoj. To se nama desilo. Mi<br />
moramo zgusnuto, u stravičnim okolnostima, sa nedoraslim elitama, apsolvirati<br />
neapsolvirane lekcije moderne političke istorije, a tu spadaju kompleksi građanskog<br />
društva i pravne države koje Srbija nema. Mislim da posle 5. oktobra<br />
prisustvujemo zakasneloj nadoknađujućoj revoluciji u onom smislu kako je o<br />
tome svojevremeno pisao Habermas.<br />
Da se kratko osvrnem na izlaganje kolege Ilića, jer nas je upravo on pozvao<br />
na teorijski diskurs. Slažem se s njegovom ključnom tezom da je naša tema<br />
pre svega jedan metodski ili metodološki problem. On je jako dobro metodološki<br />
ukazao na kompleks uzroka koji determinišu položaj Vojvodine, eventualno<br />
i njenu budućnost. Budući da sam od njega kao sociologa očekivao da<br />
će govoriti o spoljnom faktoru kao naddeterminanti, s čime se ja slažem, pitao<br />
bih ga šta je nužni, a šta dovoljni uslov i kakva je uloga unutrašnjeg i spoljašnjeg<br />
faktora. On je govorio o tvrdim i mekim uzrocima, što je neprimereno<br />
jednoj strogoj sociološkoj analizi. U njegovom prvom današnjem izlaganju dopala<br />
mi se jedna stvar. Vrlo jasno je govorio o brojnim uzrocima, determinantama<br />
i naddeterminantama kada je u pitanju položaj Vojvodine u celini. Nakon<br />
njegovog izlaganja ja sam imao sliku da je posredi bezmalo kvadratura kruga,<br />
ili, u malo u boljoj varijanti, jedan magični trougao, gde se Vojvodina nalazi između<br />
Srbije, Evrope i ove neuspele ili perverzne tranzicije o kojoj je Boarov<br />
govorio, pri čemu je vrlo teško izboriti se za iskorak iz autoritarnog režima,<br />
modernizaciju i demokratizaciju, koji znače približavanje Evropi. U svom drugom<br />
izlaganju kolega Ilić je rešenje ovog problema sveo na rez prema Beogradu.<br />
Smatram da je problem mnogo složeniji i da ga je kolega Ilić u svom prvom<br />
izlaganju jako dobro racionalno postavio.<br />
Završiću time što ću potencirati složenost problema koji stoji pred Vojvodinom,<br />
a koji kao žiža odslikava i probleme Srbije. Poslužiću se Šopenhauerovom<br />
figurom o bodljikavim prasićima. Znate da on govori o nevolji bodljikavih<br />
prasića kad je hladno. Oni imaju potrebu da se približe, a nevolja je jer jedni<br />
druge bodu. Ako se suviše udalje, smrznuće se. I onda je on kao rešenje<br />
95
Change language