You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
NSPM Posebno izdanje 1 (2005)<br />
to posredstvom regionalne i lokalne autonomije, proporcionalnosti, sporazumevanja<br />
i saradnje ključnih političkih aktera.<br />
U ovom tekstu ponudio sam neka uporišta za konstituisanje elemenata za<br />
odgovor na pitanje političke sudbine Vojvodine. Postoji nekoliko pogleda na<br />
Vojvodinu.<br />
Prvi pogled je onaj s početka 1988. godine sa skicom vladajućih mitologema<br />
jedinstvene Srbije. Parole na mitinzima 1988. godine u prilog jedinstvene<br />
Srbije poražavajuće su saopštavale da je Vojvodina država, a to nije činjenica,<br />
nego predstava proizvodena u toj fazi. Nažalost, mi i danas reprodukujemo<br />
iste formule, isti pristup u istom ili u nešto manjem stepenu. To je vrlo snažna<br />
populističko-etnocentristička struja i pogled na Vojvodinu koji će se reprodukovati<br />
još dugo, ali to nije razlog da izgubimo pravo na drugačije mišljenje<br />
i na dobro shvatanje sopstvenog i kolektivnog interesa građana Vojvodine, ni<br />
razlog da oni zaćute kada je reč o funkcionalnosti i neophodnosti autonomnih<br />
institucija Vojvodine kao jedne evropske regije, ovako kako sam je definisao.<br />
Sledeći pogled ogleda se u odnosu građana Srbije i Vojvodine, uključujući<br />
i stranačke pristalice, prema pitanjima decentralizacije i autonomije, kao i<br />
prema postizbornoj perspektivi, kao i u odnosu političkih stranaka u Srbiji prema<br />
autonomiji.<br />
Imamo jedno istraživanje koje ne mora biti niti reprezentativno niti nuditi<br />
konstantne odgovore na nove situacije pregrupisavanja političkih snaga<br />
ili pak na promene u vrednosnim rascepima, ali je relevantno zbog toga što<br />
korespondira sa nalazima i drugih istraživanja. Ono pokazuje da, kada je reč<br />
o statusu Vojvodine, postoji naglašeno nezadovoljstvo aktuelnim položajem<br />
pokrajine u Srbiji, i to kod 70 odsto građana Vojvodine. Kada je reč o ukidanju<br />
autonomije, na uzorku uzetom u Srbiji, 12 odsto Srba je za to rešenje. Za<br />
status kvo, dakle za Miloševićeva rešenja fasadne autonomije Vojvodine, izjasnilo<br />
se 57 odsto građana, a za proširenje autonomije njih 17 odsto. Da li će<br />
se reprodukovati i institucionalno podržati većinska volja za ukidanjem autonomije<br />
Vojvodine ili će se morati respektovati raspoloženje građana u Vojvodini?<br />
Da li su politički izbori reprezentativni i da li oni nude potpuno jasan<br />
odgovor na pitanje profilacije autonomne pokrajine Vojvodine, to jest da li<br />
nude konačne argumente za tezu da je autonomna Vojvodina lanjski sneg o<br />
kome zaista nema razloga razmišljati? Empirijska istraživanja kao tvrdoglave<br />
činjenice upozoravaju da je reč o tome da u Vojvodini većinska srpska populacija<br />
traži autonomiju koja je razvijenija od Miloševićevih institucija autonomije,<br />
i ja imam podatke o tome. Recimo, za razliku od Srba u centralnoj<br />
Srbiji sa Beogradom, za status kvo se zalaže znatno manje vojvođanskih Srba<br />
- 37,1 odsto, za proširenje autonomnih nadležnosti Vojvodine znatno više<br />
- 35 odsto (u Srbiji 13,9 odsto), a za davanje statusa republike zalaže se sedam<br />
puta više Srba u Vojvodini (15 odsto), što ne znači ništa budući da je u<br />
centralnoj Srbiji taj procenat svega 1,9 odsto. Uzeto zajedno, za proširenje<br />
nadležnosti autonomije ili za republiku zalaže se apsolutno većinski korpus<br />
44
Change language