Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Autonomija Vojvodine 1988-2005.<br />
ne. Rumuni u proseku imaju 41,9 godina, Madari 41,2 godine, Slovaci 40,1 godinu,<br />
Hrvati 41, Srbi 37,4 godine. Druga grupacija su Romi sa prosečnom starošću<br />
od 26 godina, Albanci sa 29 godina i Muslimani sa takođe 29 godina. Poseban<br />
su specifikum Jugosloveni, koji su zaista najmlađa grupacija, ali isključivo<br />
zato što su se uglavnom deca iz mešovitih brakova najčešće izjašnjavala<br />
kao Jugosloveni, pa to ne možemo smatrati relevantnim demografskim pokazateljima.<br />
Što je najgore, uskoro će u penziju ići najmnogoljudnije generacije -one<br />
rođene 1945. i 1946. godine. To nam predstoji i ovakve analize pokazuju da ćemo<br />
tada dostići i Bugarsku, koja već sada ima više penzionera nego zaposlenih.<br />
Tako će biti, koliko god to smešno izgledalo u ovom vremenu nezaposlenosti.<br />
Vojvodini će sigurno za 10 do 15 godina biti potrebna uvozna radna snaga.<br />
Već i sada postoji ta potreba, na primer u istočnom Banatu ili istočnoj Srbiji,<br />
gde poljoprivreda bez dolaska rumunske radne snage ne bi funkcionisala.<br />
Tu su uglavnom staračka domaćinstva koja više ne mogu da obrađuju zemlju.<br />
Uvođenje viznog režima sa Rumunijom stoga će se sigurno negativno odraziti<br />
na privredu u ova dva, u demografskom smislu najugroženija rejona.<br />
Ako pogledamo ekonomsku strukturu, radno aktivnih je 44 odsto stanovnika,<br />
lica sa ličnim prihodom 16 odsto, što znači da postoji veliki broj penzionera.<br />
Izdržavanog stanovništva ima 39 odsto, što na prvi pogled izgleda jako<br />
povoljno, ali izdržavano stanovništvo su i deca i omladina. Zbog toga je taj broj<br />
izdržavanih mali, a broj izdržavanih je obično niži u agrarnoj populaciji, jer ljudi<br />
u poljoprivredi rade i do svoje osamdesete godine i ne izjašnjavaju se popisničaru<br />
kao izdržavano stanovništvo. Zato je ovako povoljan broj izdržavanih<br />
ipak pomalo privid.<br />
Što se tiče obrazovnih struktura, u Vojvodini je nepismenih 4,1 odsto, od<br />
toga znatno manje muškaraca - 1,9 odsto, a žena 6,2 odsto od ukupne populacije.<br />
Takva situacija u Vojvodini je povoljnija nego u drugim delovima bivše<br />
Jugoslavije, a pogotovo kad su posredi manjine. Izrazito najpismenije stanovništvo<br />
su Slovaci, pa Mađari, pa onda redom idu ostale narodnosti, to jest, kako<br />
sad ih zovemo, nacionalne manjine ili etničke grupe. Ali i tu mogu da se uoče<br />
neke specifičnosti. Na primer, Slovaci su najpismeniji zato što imaju najmanje<br />
nepismenih, no oni mahom završavaju osnovnu ili eventualno školu srednju.<br />
Oni su tu nekako u sredini. A sasvim suprotan slučaj je sa Rumunima, koji<br />
imaju dosta nepismenih, ali i procentualno najviše magistara i doktora nauka.<br />
Kod Slovaka toga gotovo da nema. Veoma je mali broj fakultetski obrazovanih.<br />
Oni se svi opismene, završe školu, bave se poljoprivredom, dok je kod<br />
Rumuna polarizacija baš izrazita.<br />
Domaćinstva su ogledalo demografske situacije. Već 1991. godine u Vojvodini<br />
je prosečno domaćinstvo brojalo 2,9 članova, znači manje od uobičajenog<br />
slučaja gde domaćinstvo čine muž, žena i dete. Već je, dakle, 1991. to bilo<br />
ispod nekog normalnog nivoa, a pogotovo kada pogledamo da je tada jednočlanih,<br />
samačkih domaćinstava bilo čak 17,9 odsto - skoro svako peto doma-<br />
111
Change language