Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
NSPM Posebno izdanje 1 (2005)<br />
Tek 1990., 1992. dolazi do vaskrsa ovoga problema. Pitanje manjina se tad<br />
dramatično otvara. I to na ovoj relaciji: zapadne zemlje nameću to pitanje istočnoevropskim<br />
državama. Tu se decidirano kaže da je odnos prema manjinama<br />
probni kamen demokratije i ulaska tih zemalja u integracije evropskog ili<br />
nekog drugog tipa. To je nešto što je pravni i politički okvir ovoga pitanja.<br />
Zanimljivo je pomeranja njegovog težišta. Naime, zahtev se pomera od zaštite<br />
manjina prema podršci manjinama. Dakle, nije država obavezna samo da<br />
štiti manjinska prava, već i da ih unapređuje i podržava. Sad bih iskoristio tekst<br />
Adama Badžesa, koji je objavljen u "Sociološkom pregledu" i u kojem se po<br />
referencama vidi da se autor dugo bavio ovim pitanjima. On taj proces imenuje<br />
kao pretvaranje prava manjina u privilegije. I pita se zašto se Zapad toliko<br />
bavi pitanjem manjina u istočnoj i centralnoj Evropi. Badžes razmatra pretpostavke<br />
da pitanje manjina uvek može da proizvede sukobe, može lako da eksplodira.<br />
Druga pretpostavka je ta da je komunizam prosto bio nesposoban da rešava<br />
problem razlika, pa onda postoji i neka kulturološka hipoteza da Zapad ima<br />
razvijenu tradiciju tolerancije, a Istok tradiciju despotije. Zbog toga je, navodno,<br />
potrebna ova briga za manjine.<br />
Meni je blizak Badžesov zaključak da postoji geopolitička logika pitanja<br />
manjina. Naime, manjine su, kako on kaže, instrument zapadne politike. Ko će<br />
biti isključen iz zapadnih integracija, a ko u njih uključen, to je povezano sa geopolitičkim<br />
brigama i strategijama. I Badžes tu navodi da je različita briga za<br />
Ruse u Estoniji od brige za Slovence u Italiji odnosno za Italijane u Hrvatskoj.<br />
I iz toga on izvodi zaključak da je posredi, uprkos svim drugim objašnjenjima,<br />
u suštini geopolitičko interesovanje.<br />
Vladimir Ilić<br />
- komentari izlaganja Kovačevića, Marjanovića i Avramovića -<br />
Izneću nekoliko komentara vezanih za izlaganja Kovačevića, Marjanovića,<br />
Avramovića.<br />
Evo jednog konkretnog slučaja. Radio sam septembra 2000. godine ispitivanje<br />
ovih nesrećnika što su pobegli sa Kosova. To je oko 180.000 Srba i oko<br />
40.000 Roma. Uočio sam jedan specifičan slučaj u Subotici. Tu je ranije postojao<br />
jak rivalitet oko poslova kojima se tradicionalno bave Romi između subotičkih<br />
Roma mađarskog jezika i katoličke vere i Roma srpskohrvatskog ili hrvatskosrpskog<br />
jezika i pravoslavne vere. Kada su došli ovi nesrećnici Romi<br />
islamske vere koji govore dijalektima bliskim albanskom jeziku ili koji čak govore<br />
albanski, odmah su se pacifikovale napetosti između ranije suprotstavljenih<br />
rivalskih frakcija. Romi starosedeoci su se homogenizovali u protivstavu<br />
prema došljacima. To je na mirkonivou jako zanimljiv primer kako nema etnič-<br />
124
Change language