You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Autonomija Vojvodine 1988-2005.<br />
taj problem, a tiče se jednog superiomog pravnog argumenta. Reč je o Hansu<br />
Kelzenu, jednom od najuglednijih pravnika 20. veka. On kaže da su svi problemi<br />
centralizacije i decentralizacije u stvari problemi koji se tiču područja važenja<br />
pravnih normi i organa koji ih stvaraju i primenjuju. Konkretizujući ovo<br />
shvatanje, Kelzen kaže da ideja centralizacije nalazi svoj najznačajniji izraz kada<br />
sve centralne norme stvara i izvršava jedno lice koje se nalazi u geografskom<br />
centru države i obrazuje njen pravni centar.<br />
Ideja decentralizacije je obično spojena sa idejom većeg broja organa, od<br />
kojih se svaki nalazi u području na kome se prostire njegova nadležnost. Drugim<br />
rečima, centralizovani pravni poredak se definiše kao poredak čije norme<br />
važe na teritoriji cele države, a decentralizovani pravni poredak kao sistem normi<br />
koji ima različita teritorijalna područja važenja, pri čemu je pravni poredak<br />
koji važi jedino za delimičnu zajednicu stvoren od organa izabranih samo od<br />
članova te delimične zajednice. Svi vi dobro znate ovo što sam pročitao.<br />
Zašto sam to pročitao? Da bih dodao još jednu ilustraciju koja nije samo nevažna<br />
kota za poređenje sa našim specifično balkanskim uslovima. Ako ćemo<br />
uzeti evropske standarde, evropska iskustva, harmonizacije razlika i stvaranja sistema<br />
vladavine prava i pravne države kao konzistentnog uređenog sistema<br />
pravnih normi, ali istovremeno i demokratskih prava građana za kontrolu političke<br />
vlasti i ostvarivanje dela sopstvenih prava u skladu sa principom supsidijarnosti<br />
u zajednicama u kojima građani i realizuju najveći deo svojih interesa i<br />
potreba - onda je Španija za tu vrstu harmonizacije centrifugalnih i centripetalnih<br />
sila našla rešenje u Visokom sudu autonomne regije za sporove koji podležu<br />
autonomnim zakonodavnim pravnim propisima. I to je rešenje koje je vrlo zanimljivo<br />
i za naše razmišljanje i za naš pristup ovom problemu. Mislim da treba i<br />
kroz ovu optiku da tragamo za odgovorom kako bismo eliminisali ideologizaciju<br />
pitanja jedinstva države, pravnog sistema, demokratije i svega drugoga.<br />
Boško Kovačević<br />
- Ključna dilema: Nacionalna ili građanska država -<br />
Meni se čini da u razgovorima o raznim varijantama i verzijama ustava Srbije<br />
postoje jedan ili dva ključna problema. Postoji nedoumica da li će Srbija u<br />
narednih deset, dvadeset, pedeset godina graditi sebe kao nacionalnu državu,<br />
ili će sebe graditi kao građansku državu, ili će, što sad prevladava, igrati neku<br />
igru izmedu. Ako se opredeli za jednu ili drugu krajnost, onda tu postoji neki<br />
red ili neki fundus iskustava koji govori šta to znači, čemu to vodi. Zna se koji<br />
su dometi regionalnih konstrukcija ili autonomija u jednom konceptu nacionalne<br />
države. Ako je Srbija država srpskog naroda i ostalih građana, to povlači<br />
pravnu konstrukciju različitu od one koju povlači opredeljenje da je Srbija<br />
gradanska država. Mislim da je pozicija između ova dva opredeljenja neko pre-<br />
31
Change language