You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
NSPM Posebno izdanje 1 (2005)<br />
već sada imamo jedan od glavnih elemenata pominjane analize šezdesetih i sedamdesetih<br />
godina - profesionalnu orijentaciju, dakle životnu preokupaciju,<br />
gde uočavamo korelaciju između profesionalne delatnosti i nacionalne pripadnosti.<br />
Mislim da je to bio jedan od ključnih elemenata analize koju je obavila<br />
još Ruža Petrović. Bilo bi veoma interesantno da vidimo šta se danas dešava u<br />
svetlu tog kriterija. Jer to je, u stvari, kriterijum koji nam pokazuje srednjoročne<br />
i dugoročne tendencije, a ne samo ovu dnevnopolitičku dimenziju (koja jeste<br />
dramatična i zaslužuje svu našu pažnju, ali nam malo govori o budućnosti).<br />
Ipak, moramo da okrenemo našu optiku prema onome šta nas čeka. Tu<br />
smo dobili jednu zaista krajnje crnu sliku. Ako je 240.000 ljudi iz Vojvodine<br />
prirodnim ili mehaničkim putem nestalo za poslednjih 10 godina, to je više od<br />
desetine stanovništva. Zamislite koliko je to ogroman gubitak. I da nije bilo<br />
imigracije u onom periodu devedesetih, mi bismo bili suočeni sa dramatičnom<br />
i čak katastrofalnom situacijom. Imali bismo, ipak, i jedan paradoks. Društveni<br />
proizvod po glavi stanovnika u Vojvodini bi nam porastao.<br />
Iz analize sedamdesetih i osamdesetih godina vidi se da nema velike razlike<br />
u granskoj orijentaciji etničkih zajednica u Vojvodini i da je, recimo, učešće<br />
svih zajednica u poljoprivrednom stanovništvu manje-više isto. To ustvari<br />
ukazuje na sudbinsko menjanje granske strukture privrede u celoj Srbiji, a pogotovo<br />
u Vojvodini, u kojoj se još više napušta poljoprivreda da bi se prešlo na<br />
druge ekonomske delatnosti. Tu ćemo imati dramatične posledice. Napuštanje<br />
poljoprivrede u demografskim procesima sasvim je u skladu sa tendencijama<br />
koje postoje u zemljama sa kojima se možemo upoređivati. Grčka je, recimo,<br />
sedamdesetih godina imala 30 odsto stanovništva u poljoprivredi, a krajem devedesetih<br />
12 odsto. I u Italiji je slična situacija. Mi ćemo uskoro u poljoprivredi<br />
imati desetak odsto stanovnika. Sa postojećom tehnologijom, to je apsolutno<br />
nedovoljno da održavamo proizvodnju hrane na ovom nivou.<br />
Skrenuću kasnije pažnju i na svojinski režim te poljoprivrede. Iz demografskih<br />
tendencija, globalnih, a ne tekućih, dakle iz dugoročnih tendencija,<br />
proističu jako turbulentne siruacije u socijalnom smislu, koje će pogoditi sve<br />
etničke zajednice nezavisno od ovih dnevnih sukoba ili konflikata koji sada<br />
imaju toliku dimenziju ili čak primarni značaj. Dogodiće se ono što se dogodilo<br />
drugima koji su 10 ili 20 godina ispred nas. A to je da su poljoprivredna zemljišta<br />
u tim sredinama napuštena, kupljena i pretvorena u velike farme, ili stoje<br />
tako zaparložena, ili, što je još interesantnije, dolazi do uvoza jeftine radne<br />
snage iz novih emigracionih područja. U Ameriku jeftina radna snaga dolazi iz<br />
Azije. Oni se tamo naseljavaju, imate ogromne farme u Americi koje obrađuju<br />
Meksikanci, Kinezi i drugi. Budući vlasnici napuštenih farmi biće stranci, što<br />
je potpuno legitimna i normalna ekonomska situacija. Tada ćemo tek imati<br />
komplikovanu demografsku situaciju. Naše farme obrađivaće, recimo, Kurdi<br />
ili Kinezi. Albance namerno nisam pomenuo.<br />
Daću vam podatak. Svake godine u Srbiji ima 30.000 Srba manje. Svake<br />
godine mi gubimo jedan grad veličine pola Zrenjanina, svake godine u Srbiji<br />
136
Change language