You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Autonomija Vojvodine 1988-2005.<br />
je osnovnoškolsko obrazovanje na mađarskom jeziku. Kod Slovaka je taj procenat<br />
bio između 66 i 68. Kod Rumuna manje, kod Rusina 49 odsto. Srednjoškolsko<br />
obrazovanje na maternjem jeziku imalo je izmedu 66 i 68 odsto Mađara,<br />
ili više njih. Milošević time nije umeo da maše kao zastavom i da to prodaje<br />
inostranstvu kao što se moglo prodati. Nije umeo da se pohvali time da je za<br />
samo jednog đaka u mestu Sutjeska u opštini Sečanj otvorio odeljenje sa nastavom<br />
na rumunskom jeziku. Druge školske godine prijave se dva đaka, a on odmah<br />
otvori još jedno odeljenje. To prevazilazi sve svetske standarde u pogledu<br />
odnošenja prema pripadnicima manjinskih zajednica. Sa druge strane, početkom<br />
devedesetih godina jako je ubrzana asimilacija. U Zrenjaninu su ranije postojale<br />
tri osnovne škole sa nastavom na mađarskom jeziku. Sada postoji jedna.<br />
Dilema je: ili vezivanje pripadnika manjinskih zajednica za dno društvene lestvice<br />
ili njihova etnička asimilacija. Brojnije manjinske zajednice pokušavaju<br />
da izbegnu i jedno i drugo, pa su pre otprilike godinu dana Mađari osnovali dve<br />
specijalne gimnazije za talente. Jednu u Senti, jednu u Subotici, a pokušavaju<br />
da osnuju i subotički univerzitet. Talenata, međutim, nema dovoljno s obzirom<br />
na to da vojvođanskih Madara ima oko 290.000. Drastično su smanjene mogućnosti<br />
za upis na fakultete. Prvo se smanjivao broj škola, onda su se roditelji<br />
obeshrabrivali da upisuju decu u škole sa nastavom na maternjem jeziku.<br />
Po Iliću, asimilacija je intenzivna. Doskora je Rumuna bilo oko 60.000 u<br />
Vojvodini, sad ih je dvostruko manje. Čak su i Slovaci počeli da se asimiluju<br />
1992. godine. Rusini su konačno "pali" na 15.000.<br />
Svoje izlaganje Ilić završava osvrtom na pitanje izbeglica. On navodi da<br />
je 2001. radio dva ispitivanja. U jednom je ispitivao stav starosedelačkog stanovništva<br />
Vojvodine prema izbeglicama, a u drugom stav izbeglica iz Hrvatske<br />
i Bosne i raseljenih lica sa Kosova prema domaćem stanovništvu. Osnovni nalaz<br />
jeste da starosedeoci, potpuno nezavisno od etničke pripadnosti, ne podnose<br />
izbeglice, i da Srbi, Mađari, Hrvati, Rusini i Slovaci u podjednakoj meri žele<br />
da izbeglice "kupe svoje prnje" - to je tipičan odgovor - i da se vuku gde<br />
znaju. Dakle, izbeglice svi podjednako mrze.<br />
Miloš Marijanović<br />
- reagovanje na izlaganje profesora Kicoševa -<br />
Ja bih sada izneo nekoliko kratkih dopuna onome što je govorio profesor<br />
Kicošev, za koje se nadam da će biti od koristi. Izdvojio bih nekoliko podataka<br />
iz demografske istorije, veoma važne discipline - iako se neko od kolega juče<br />
ogradio od vlastite ekonomske istorije, misleći da se iz nje ništa ne može naučiti.<br />
Mislim da je ona sad na delu. Zatim bih rekao nešto o demografskim debalansima<br />
Vojvodine i o značaju ovih demografskih pokazatelja. Mi možemo<br />
imati ovakva ili onakva mišljenja, shvatanja, stavove prema nekim pitanjima,<br />
113
Change language