Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
lkarus S-49 C<br />
•<br />
Godine sukobo sa Staljinom<br />
Odluka da razvijamo sopstvcnu vazduhoplovnu industriju<br />
i avione domace konstrukcije dobila je svoj puni<br />
z na~aj posle poznate rezolucijc lnformbiroa, kada je<br />
J ugoslavija vodila ogorrenu borbu da sa~uva nczavisnost<br />
i pravo na sopstveni put u socijalizam. lzolovana i<br />
od lstoka i od Zapada, na~a .temlja je naprcgla sve<br />
unutrasnje snagc da nastavi zaporeti razvoj. pri ~emu<br />
je opremanje armije dobio poscban prioritet.<br />
U tim slotenim uslovima pokazalo se da je domaca<br />
vazduhoplovna industrija ostala prakticno jedini izvor<br />
~nabdevanja Ratnog vazduhoplovstva vazduhoplovnom<br />
tehnikom. Savladujuci mnoge vee pomenute te<br />
~koce, kojima se sada pridrufio i niz novih. izazvanih<br />
blokadom istotnih i nepoverenjem zapadnih zcrnalja,<br />
kao i potetkom hladnog rata. vazduhoplovna industrija<br />
je do poretka pedesetih godina ostvarila 1nacajnu<br />
proizvodnju koja je znatno doprinela odrtavanju barbene<br />
gotovosti Ratnog vazduhoplovstva u tim kriticnim<br />
godinama naSe novije istorijc.<br />
Najznacajniji doprinos je svakako bila izrada scrijc od<br />
45 lovackih aviona S-49 A, jer sc za ovakvim avionima<br />
Meeala najveca potreba u borbcnim jedinicnma. Na<br />
osnovu sacuvane dokumentacije predratnog lovca I K-<br />
3, intenjeri Sivccv, Zrnic i Popovic sa grupom saradnika<br />
i najboljih radnika lkarusa. uspcli su da za samo<br />
jedanaest mcscci projektuju i izrade prototip novog<br />
Ioven sa motorom VK-105 PF (ciji primerci ~u zateccni<br />
kao remontna rezerv'l za sovjetske lovce Jak-3 ).<br />
Prvi probni letovi S-49A izvrlcni su juna 1949. i kako<br />
se pokazalo da novi lovac mote ravnopravno da se<br />
meri sa sli~nim lovcima proizvcdcnirn krajern dnogog<br />
svetskog rata, forsirana je njihova proizvodnja. tako<br />
da su i pored zakasnele isporuke stajnih trapova iz<br />
ltalije. prvi aviono isporuceni ve~ potetkom 1950. Mar-<br />
~al Tito je, na dan vazduhoplovstva 21. maja 1950.<br />
sve~ano predao veti deo ovih lovaca 204. puku na<br />
aerodrornu u Zernunu.<br />
Drugi zadatak koji jc takode bio od izuzetnog znacaja<br />
za borbenu gotovost bila je izrada 250 mctalnih trupova<br />
za juri~ne avione 11-2, kod kojih su ovi delovi bili<br />
izradeni od drveta i ve~ znatno dotrajali, tako da je<br />
zarnena koja je izv~cna u Jkarusu tokom 1948 i 1949,<br />
produfila vek upotrebe ovih aviona za viSe godina.<br />
Zbog zategnute situacijc na istoenoj i scvernoj granici.<br />
tih godina je forsirana i obuka ve~eg broja pilota za<br />
koju je bilo neophodno obezbediti. pored aviona za<br />
osnovnu obuku, i trenafne avione kojirna bi mogli da<br />
se uvdbavaju elemcnti borbene obuke. Zato se posebno<br />
nastojalo da sc u ~kolske jedinicc ~to pre uvedu<br />
trenafni avioni 2/2 i 213, ciji su projekti odabrani joll<br />
na konkursu iz 1946. Prototip aviona 212, 6ji su konstruktori<br />
bili intenjeri IIi~ . Zmic i Popovic. prvi je bio<br />
zav~en i poleteo je juna 1948. Odmah posle prvih<br />
probnih letova koji su pokazali da avion uglavnom<br />
odgovara osnovnoj nameni, u fabrici Utva pristupilo se<br />
serijskoj proizvodnji. kako bi se sto vil;c dobilo u vremcnu.<br />
Detaljnija ispitivanja u Opitnom centro pokazala<br />
\U, medutim, mnoge nedostatkc u konstrukcoji<br />
tako da je bilo neophodno da se u toku serijske proi7-<br />
vodnjc vr~e znatne izmene, ~to je pored problema sa<br />
isporukom mot ora render od 500 KS i prclaska na dornaci<br />
stajni trap i hidro instalaciju, prouzrokovalo ka~njcnja<br />
u proizvodnji. tako da je komplctna serija od 60<br />
aviona zavrlcna tek potetkom 1952. godine.<br />
Avion 213 inzenjera Sostarica. Marjanovica i CurCica.<br />
takodc sa rnotorom render, poleteo jc oktobra 1\148. i<br />
u uporcdnim ispitivanjima pokazao je mnoge prednosti<br />
nad 212 pa je odluccno da se on izradi u veeoj seriji.<br />
Posle neophodnih doterivanja i solidno priprernljene<br />
Desno: Avion S451-M : o<br />
lja kojim je 1960. postao·<br />
ljen svetski rekord brzine u<br />
kategoriji ultralakih mlaznih<br />
aviona od 500,2 km na<br />
las.<br />
128
Change language