You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
sa Jjudskom posadom u vasionu. Atlas je kasnije upotrebljavan<br />
kao glavna noseca raketa i u programu SL V<br />
i Kentaur sa hidrogenskim punjenjem.<br />
Konkurs TFX<br />
Do 1960. americko ratno vazduhoplovstvo jc donclo<br />
izvcstan broj znacajnih odluka kojc su sc odnosilc na<br />
prcdlozeni novi takticki borbeni avion koji je trcbalo<br />
da zameni veCinu dotadasnjih nadzvucn ih lovaca i aviona<br />
za napadna dejstva. Na zalost. - kako se kasnije<br />
pokazalo - novi avion je nazvan TFX. iii takticki eksperimentalni<br />
Jovac sto je imalo dalekosezne posledice.<br />
Predlagana tehnologija je u mnogo cemu bila nova.<br />
Obuhvatala jc dva mlazna morora sa dopunskim sago·<br />
revanjem za visokc pcrformanse i veliki dolet. stajni<br />
trap pogodan za uzlctanje i za sletanje na neuredene<br />
rerene. ada bi tdina bila manja. konsrrukcija nije bila<br />
celicna ve~ od titana. sto je i povecavalo cvrstinu na<br />
visokim temperaturama. Slotovi i flaps su omogucili<br />
skra~enje duzina piste. a ugradcna je i najsavremenija<br />
navigaciona oprema. kao i sistem naoruzanja. Prcdlozcno<br />
je i montiranje spasilacke kapsulc za posadu i<br />
usavrnenih strelastih krila promenljive geomctrijc koja<br />
jc avion mogao da rasi ri i dobije ve~i raspon kod<br />
polctanja i manjih brzina. sa mogucnos~u da ih zabaci<br />
unazad u lctu. postigavsi vrlo mali raspon krila i nadzvucnu<br />
brzinu cak i iznad same povrsine zemlje. Mornarica<br />
jc pazljivo pratila ovaj razvoj. a ujedno je razmisljala<br />
o novom odbrambenom Jovcu koji je trebalo<br />
da zamcni Z>univerzalnosti« je na kraju ozbiljno<br />
ugrozio osrvarenje oba projekta u igri na kojima su<br />
radili Boing u Viciti i Dzeneral clinamiks u Fort Vonu.<br />
Projekt kompanije Dzeneral dinamiks je pobedio 24.<br />
novembra 1962, jer je bio vi~e prilagoden zahtevima<br />
obe strane. Fabrika je ovla~ce n a da za vazduhoplovne<br />
snage izradi verzij u F-Ill A, a za mornaricu F-1 1 I B.<br />
Uskoro je ovo izazvalo stra~ nu politicku poviku. jer su<br />
kriticari tvrdili da Boingov model ne samo da je bolji.<br />
vee se i vge dopada samim vojnim kupcima. Ovaj<br />
sukob se jos pogorsao zbog vclikih tchnickih tcSkoca.<br />
Prvi F-1 Jl A je poleteo u Fort Vortu 21. decem bra<br />
1964. Tesko~e sa radikalno resenim pokretanjem krila<br />
rokom leta su zasencili problemi sa prevelikim otporom<br />
vazduha. nedovoljnom brzinom i pokretlj i vos~u,<br />
prcvelikom tezinom i neuskladeno~~u izmedu motora i<br />
konstrukcije aviona. Problem ceonog otpora. pa samim<br />
tim i premalog doleta, je do izvesne mere otklonjen<br />
kori~ce nj em vece kolicine goriva. ~to je pak povecalo<br />
tezinu aviooa. Nc i zbc~ no, letelica koja je trebalo<br />
da bude prilagodljiv viscnamenski lovac tako je pretvorena<br />
u bombarder sa velikim mogu~nostima izvidackog<br />
aviona. Ova uska spccijalizacija jc dvostruko<br />
t c~ko pogodila mornaricki F-Ill 8, jer je momarici<br />
pre svcga bio potreban lovac u protivvazdusnoj odbrani.<br />
Uprkos naporima. program F-1 /1 8 je 1968. propao<br />
povukavsi za sobom i koncept univerzalnosti.<br />
-<br />
Gore: F-I6 "" spoljnim<br />
nosacima ispod krila mote<br />
da ponese sedam tona raz/i(:itog<br />
rerew.<br />
Levo: Pogled 1w pilotsko<br />
mes10 aviona F-Ill. Razu·<br />
me se da je kabina pod<br />
stalnim pritiskom i opremljena<br />
sl'im instrwnentimo<br />
koji pilotu omogucamju<br />
let nocu i u svim rremen·<br />
skim usl01•ima. U slucaju<br />
potrebe cda kabina mo ~e<br />
da se kawpultira i~ a•·iona<br />
i da se wko olaHa spasamnje<br />
padobrtmom.<br />
Lel'o: Lovac F-16A izut._emih<br />
pe1[ormansi i manel·arskih<br />
sposol>nosn·.<br />
Dole: Ra;.novrsuost moguCih<br />
tipovtl naorutanja<br />
koje mole do nosi F-16.<br />
'<br />
65
Change language