Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Gore: Avioni galeb G-2<br />
zadrtali Sll se u proitvodnji<br />
vi!e od dvadeset got/ina.<br />
U meduvremen11 vi.fe<br />
od stotimt ovill u;·pelift<br />
avion11 pla.rirano je tUJ medunttrodnom<br />
trii!tu. Na<br />
slici galebovi ispomleni<br />
Libiji.<br />
Dole: A vi on last a pripada<br />
poslednjoj generacij1 dolnafih<br />
aviono za osno•·nu<br />
obuku vojmh pdota. Klip<br />
,.; motor /ajkommg ima<br />
220 KS, a maksmtalna br<br />
:ina u ilorizomaii!Om letu<br />
iziiOSI 340 kmflas.<br />
132<br />
Soko poleee u visinc<br />
Kada je 1956. od lkarusa preuzeo prototipsku dokumentaciju<br />
za proizvodnju trena1nog aviooa metalne<br />
konstrukcije 522 koji su ko nstruisali in~cnjcri So~tari~.<br />
Marjanovi ~ i Curi~. Soko je stupio na put samostalnc<br />
proizvodnje komplctnih Ictelica. U to vreme iz Zemuna<br />
je u Mostar prc~ao i deo vazduhoplovnih stru~njaka<br />
i iskusnih radnika, koji su pomogli da se uhoda proizvodna<br />
linija 522, sa koje je do kraja 1961. si~lo 110<br />
ovih aviona, koji su u ~kolskim jedinicama RV i PVO<br />
zamenili dotrajale 213.<br />
Slede~i zn~~ajan ~~rak ka sopstvenoj proizvodnji<br />
mlazmh av1ona ufmJen ja kada je Sokolu poveren<br />
generalni remont lovaca-bombardera F-84 G tanderdlet<br />
po principu I. R. A. N. To je predstavljalo priliku da se<br />
njegovi stru~njaci uzpo1naju sa strukturom i opremom<br />
ovih slotenih aviona i proizvodnjom pojedinih rezervnih<br />
delova. Isto tako, kada je 1959. od firme Vesland<br />
kupljena licenca za srednji helikopter sikorski S-55,<br />
Soko je postao nosilac njegove proizvodnje Sto jc<br />
o moguCilo osvajanje niza novih tchnoloSkih postupaka.<br />
Preduzccu 21. maj povcrcna jc izrada reduktora sa<br />
transmisijom za ove helikopterc koji su u manjoj scriji<br />
iuadivani do 1966.<br />
Presudan trenutak u razvoju jugosloveoske vazduhoplovne<br />
industrije i Sokola posebno. dogodio se 1957.<br />
kada je doncta odluka da sc u zemlji konstrui~ i<br />
proizvodi mlazni ~kolsko-borbeni avion sa motorom<br />
od preko 1000 kg potiska. Ovome su prethodila dva<br />
konkursa za predprojckte aviona iste namene ali sa<br />
motorima manje snagc. koji su pokazali da se sa malim<br />
~koro privatnim konstruktorskim grupama ne mote<br />
ostvariti ovako slozen i obiman zadatak. Zato je krajem<br />
1956. i tokom 1957. doSio do preusmeravanja<br />
dclatnosti Vazduhoplovno tehni~kog instituta u t.arkov_u.<br />
koji je dobio zadatak da formira odeljenje za<br />
projektovanJe vazduboplovnih konstrukcija.<br />
Prvi zadatak ovog odeljenja bila je izrada projekta<br />
aviona galeb. Rad je za~e t krajem 1957, a avgusw<br />
1959. Sokolu jc prcdata dokumentacij a za iuadu pr·<br />
vog prototipa, a decembra iste godinc i crtcti drugog<br />
prototipa koji je predstavljao naoru ~a nu varijantu ga<br />
/eba. Prototip je zavmn juna 1961, a 9.jula probni Jet<br />
izv~io jc u Opitnom centru u Batajnici kapetan Ljubomir<br />
Zekovica.<br />
~novna koncepcija i vcCina tehni~kih re~nja prime<br />
DJCnih na gal~bu, bili su rezultat duzeg sopstvenog<br />
razvoja. Avion je bio skladnih oblika (kasnije je dobio<br />
jcdn~ visoku nagradu za dizajn). ~rste konstrukcije 1<br />
vrlo JCdnostavan za odrtavanje, ~to je, pored vr1o dobrc<br />
upravljivosti i drugih vrhunskih letnih osobina.<br />
svcdocilo da su jugoslovenski konstruktori i vazduhoplovna<br />
industrija stvori1i Jetelicu koja jc mogla ravnopravno<br />
da konkuriSe odgovarajuCim proizvodima naj·<br />
razvijcnijih vazduhop1ovnih industrija na svctu.<br />
U avion je ugraden motor rols rojs vajpcr II Mk 22-6<br />
potisnc snage od lJ 13 kg. Stajni trap tipa trici k1 . koji jc<br />
?m.og u~vao sletanje na rravnate tcrene, projcktovala<br />
JC 1 pro1zvela fabnka Prva Pctoletka, instrumcnrc jc<br />
isporu~io Teleoptik, dok je radio kompas tipa markoni<br />
proizveo po licenci Rudi Cajavec. Naoru~njc sc sastojalo<br />
od dva mitraljeza kolt-brovig kalibra 12.7mm u<br />
nosu trupa. ana ~st podkrilnih nosa~a mogle su da !>C<br />
postavc razli~itc varijante bombi,<br />
Neophodnc modifikacije i ispitivanja traja1i ;u do<br />
1963. kada jc kod Sokola naru~ena prva serija galebtl<br />
G-2A, ~ija je isporuka ot~e l a krajem 1965, a uvodcnjc<br />
u jcdinice ~etkom 1966. Do kraja 1970. Rat nom<br />
vazduhoplovstvu is po ru ~e n.o je 90 galebova, a kasnijc<br />
jc naru~cno i isporu~eno jo~ nekoliko scrija. U toku<br />
protcklc dve decenije. od kada se ovi avioni nalazc u<br />
sastavu Vazduhoplovne akademije u Zadru i drugim<br />
Skolskim jcdinicama na~eg RV i PVO, u potpunosti su<br />
ispunili occkivanja.<br />
Medunarodna provera sposobnosti ovog uspclog '" l·<br />
ona izv~ena jejuna 1963, kada je galeb prika£an na<br />
Mcdunarodnoj vazduhoplovnoj izlofbi u Parizu. gde<br />
jc pred
Change language